Са Ахмедом на Литургији

Побједа?

Да ли је појављивањем пред Судом БиХ и укидањем притвора побиједио Милорад Додик, Република Српска или Босна и Херцеговина?

Убод шкорпије

Нисам дуго писао. Стисло ме „триста" неких обавеза, па сам занемарио писану ријеч. Чак ме и мој Бокан опоменуо да ме дуго нема, а навикао их. Срђане, и ти ми праштај. Ја теби нећу што си ми рекао да наставим тамо гдје сам стао. Шалу на страну. Вријеме је годишњих одмора, а и сам се спремам да мало данем душом. Заслужио сам, вала, право да вам кажем.

Џаба сте гледали

Нема ништа „љепше“ него када сазнате да је серија коју сте гледали из сезоне у сезону прекинута, односно да више неће бити снимани наставци серијала. Управо такав случај се десио са екранизацијом романа Роберта Џордана, „Точак времена („The Wheel of Time“) чије је снимање отказано управо након што смо одгледали трећу сезону.

Протести

Актуелан наслов. Свуда их има. Поводи су разни. Наш, о којем је овде ријеч, почео је 2024. године, и неће престати!

CGI killed the movie soul

Када сте клинац који тек упознаје реалност око себе одлазак у биоскоп свакако је једна од ствари која вам се дубоко уреже у сјећање. Поготово ако (као аутор овог текста) волите фантазије, а управо на репертоар стиже „Борба титана“ („Clash of the Titans“).

Болоња и бомбоне

Изашли из ратова право у Европу! Живот је лијеп! Све што је требало јесте да уведемо нека правила у организовању студија која су, уз све предности, олакшавала студирање.

''Clickbait'' легенде

Иако нисам неко ко редовно прегледа портале било регионалне било свјетске, желио то или не, редовно се пред мојим очима, а најчешће на телефону, појављује гомила наслова који ће вам у неколико ријечи открити нечију тајну успјеха, шокантну истину или ужасавајуће чињенице од којих ће вам се дићи коса на глави. Будући да нисам претјерано заинтересован за шок или ужас најчешће моју пажњу привлаче наслови попут оних о одласку глумачке легенде односно чувене глумице или глумца.

Свијет на алгоритму – будућност у доба вјештачке интелигенције

Док се осврћемо на прве деценије 21. вијека, јасно је да смо свједоци једне од најдубљих трансформација у историји човјечанства. Интернет, некада мрежа за размјену података међу научницима, постао је темељ глобалне цивилизације. Информационе технологије су одавно напустиле канцеларије и сервер-собе, и настаниле се у нашим џеповима, на запешћима, у аутомобилима и паметним домовима. А сада, пред нашим очима, долази нова сила – вјештачка интелигенција – спремна да редефинише не само технологију, већ и нас саме.

Жао ми је, погрешна категорија

Иако се прашина око овогодишње додјеле Оскара већ одавно слегла у ноћи у којој су се десила многа изненађења једна ствар је запела за око многима па и самом аутору овог текста. Не, није у питању први црнопути добитник Оскара за костимографију, није ни чињеница да је прва номинована трансџендер глумица остала без награде (ко каже да вам друштвене мреже не могу доћи главе или барем прижељкиване награде) нити да је Адријан Броди за лошију репризу своје улоге из Пијанисте поново награђен најпрестижнијом филмском наградом.

Прва поука Христова и наш посљедњи чин

Која је прва, неизречена, поука Христова? Да ли њен превид може бити увод ка нашем посљедњем чину?

Анегдоте из '90-тих

Сличности између криза '90-тих и овога што данас видимо су готово анегдотске. У посљедицама, памтимо, нема анегдота. Мада нисам сигуран шта заправо значи то наше "памтимо“ које ћемо данас толико пута чути поводом почетка НАТО агресије 1999. године. Да смо нешто научили?

Пукла гума, мистер

Џони је увијек готивио Џезере из Солт Лејк Ситија. Као старог рокенролера привукло га је и ово џез у имену клуба, али посебно их је симпатисао због тандема Џон Стоктон – Карл Мелоун. Питомац универзитета Гонзага подсјећао га је на јаранa му Стоју који је својевремено у зеничком Челику имао свог Карл Мелоуна по имену Зоран Савић. Паклен је Стоја био играч и под старе дане. Кад се сјетим дође код нас на школско па као од шале веже 20 тројки „без костију“, а све то након што је три сата дриловао Јокића, Сањина и остале омладинце из Борца који су тих љетних дана, под оним звизганом, стицали кошаркашка знања.

Нови Устав или статут Републике Српске?

Оно о чему се у нашем јавном простору не говори јесте шта Република Српска заправо добија? Да ли заиста добијамо највиши правно-политички акт који суверено уређује основне принципе друштвеног и државног уређења и са којим сви други закони и прописи, као акти ниже правне снаге, морају бити усаглашени?

Стрпљење, молитва и Бањалука на потезу

У тренуцима доколице док сам испијао своју кафу „у малу шољу до врха“ заста ми поглед на опису фотографије колеге Бојана Божића настале у манастиру Тврдош. Надалеко је ова православна светиња чувена и по својој винарији.

ЗВЕЗДА ЈЕ ЖИВОТ, СВЕ ДРУГО СУ СИТНИЦЕ

У данима када један од најбољих спортских друштава у Европи слави велики јубилеј (80 година свог постојања), логично је да се о томе много пише.

Рјешење је ван БиХ

Данас је свијет ближи стању неке патолошке дијагнозе него ономе што се назива здравим разумом. Опазимо само колико нам умирујуће и освјежавајуће звуче најједноставнији приједлози попут „зауставимо убијање“ или питање зар треба „још један рат да би схватили да су ратови бесмислени?“ Протагонисти ових здраворазумских очигледности истински бивају со овом свијету огрезлом у бљутаву афективност и импулсивност. Чему ли се можемо надати у таквим условима? Бољим школама и напретку за нашу дјецу?

Д(авид)ежа В(уковић)и

Нема у том Давиду Вуковићу ничега „катаијевског“ уз дужно поштовање мајстору фудбала из Србобрана.  Давид је наше, Борчево, дијете са бањалучким фудбалским шлифом у ногама. У Давиду има Ђорђа Инђића и Драгана Бенића, у Давиду има Дарка Љубојевића и Владана Грујића, у Давиду има браће Врањеш, Грахе, Субе и Оље Јандрића.

Није све тако црно... а ни бијело

...истина права је увијек негдје на средини. Да ли смо можда у црвено ушли као друштво?

БиХ или не БиХ

Евидентно је да одржање централизоване Босне и Херцеговине подразумијева неодржање државотворне Републике Српске и обрнуто: одржање државотворне Републике Српске подразумијева неодржање централизоване Босне и Херцеговине. Конфликт ова два витализма је непомирљив, а ово су његови могући оквири.

Ништа нас неће сломити

Ехо стадионског разгласа лијено се разлијевао по околним вишеспратницама. Топла, јулска, ноћ истјерала је публику на прозоре. Кроз сумрак сам јасно могао да видим жар цигарете. Био је то дубок „цуг“.

Марфијев дан 26.02.

Идиомско гледање на овај наслов који у себи садржи датум пресуде у познатом предмету, и његово повезивање са тзв. „Марфијевим законом“, прикладније је за бошњачки аудиторијум. Наиме, споразум између Турске и Аустро-Угарске о признавању анексије Босне и Херцеговине склопљен је 26. 02. 1909. године. Овај потез Турске, Муслимани у Босни и Херцеговини (данас Бошњаци), су схватили као тешку издају.

Господском изјутра

Кроз прозор гледам ка Храму Христа Спаситеља. Сунце је, коначно, почело да се помаља кроз облаке. Купола се пресијава, а ја сам одлутао мислима ка Господској улици. Рани су јутарњи часови, а у „Снеку“ увелико служе ону прву кафу.

Умјесто завршне ријечи

Кућно васпитање као грађанину Републике Српске ми не дозвољава да се на било ком мјесту, а посебно не на Суду БиХ, обраћам након предсједника Републике и због тога нећу говорити ово што сам припремио већ ћу се придружити ономе што је рекао мој адвокат.

Ваља ли узорак?

Можда се овај текст по свом садржају разликује од досадашњих, а можда и није нешто што се може окарактерисати као колумна, али је дефинитивно нешто што је веома важно за свако истраживање. Пошто се о узорку много прича када се преносе и коментаришу резултати неког истраживања, бар је ред да о томе пише неко ко се статистиком бави.

Заједничко нам је?

Вансова лекција из Минхена о недемократској природи Европе заснованој на негацији, можда је требала њеном западном дијелу огрезлом у свакојаки нихилизам.