Preminuo Gojko Šantić!

Добитник је бројних награда међу којима су Октобарска награда, Вукова награда и четири Годишње награде Југословенског драмског позоришта.

Датум и мјесто сахране биће накнадно објављени.

Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1967. у класи Мате Милошевића. Наредне године постао је члан Југословенског драмског позоришта. Припадао је такозваној генерацији Бојанових беба, заједно са глумцима који су примљени тих година: Милан Гутовић, Танасије Узуновић, Јосиф Татић, Иван Бекјарев, Бранко Цвејић, Светлана Бојковић, Ђурђија Цветић, Слободан Ђурић, Душан Ђурић, Војислав Брајовић, Мирјана Вукојчић, Цвијета Месић.

У матичној кући остварио је више од тридесет улога међу којима се издвајају оне у представама Кориолан (Кориолан, 1970), Отело (Отело, 1977), Ја, Раде Томов (Његош, 1979), Три сестре (Прозоров, 1981), Зли дуси (Николај Ставрогин, 1984), Сеобе (Вук Исакович, 1986), Ваљевска болница (Апис, 1989), Веселе жене Винзорске (Фалстаф, 1993), Путујуће позориште Шопаловић (Дробац, 1985) за коју је добио Октобарску награду града Београда. Последња улога одиграна у ЈДП била је Гајев у Чеховљевом Вишњику 2000. године за коју је награђен Статуетом „Миливоје Живановић“ на Глумачким свечаностима у Пожаревцу 2000. године, преноси Танјуг.

Гостовао је и на другим позоришним сценама – Београдског драмског позоришта, Атељеа 212, Црногорског народног позоришта, Народног позоришта у Београду, Народног позоришта у Нишу.

Играо је на филму и телевизији. Најзначајнију филмску улогу, Доротеја, остварио је у истоименом филму из 1981. године.