Fotografija starice koja grli svog sina izmamila je istovremeno mnogo i suza i osmijeha kada ju je baš on, Jovan Stefanović, objavio na društvenim mrežama uz pesmu posvećenu njoj - svojoj majci Saveti.
Saveta je umrla prošle godine u 85. godini života, a njen sin jedinac za Telegraf.rs je otkrio zašto se vratio na selo i kada je fotografija nastala.
- Ja sam nju mnogo volio. Jedinac sam. Imao sam mamu, tatu i babu i onda su preminuli... Prvo tata, baba, pa na kraju majka. Sa njom sam proveo 10 godina kada sam se vratio iz Novog Sada. Ta pjesma "Volim te majko" koju sam napisao proizašla je iz te neizmjerne ljubavi koju sam gajio prema njoj. Rano sam otišao od kuće, kada sam upisao Fakultet političkih nauka u Beogradu. Zatim sam otišao u Novi Sad da radim kao sportski reporter. Supruga me je sa kćerkama napustila 2010. godine. Plakao sam, molio sam ih da me ne ostavljaju, ali ona više nije željela da živi u zajednici. Onda sam donio odluku da živim nekoliko godina sa majkom. Ispostavilo se 10, do njene smrti. Tako sam se vratio u Pavlovce - priča Jovan za Telegraf.
Saveti je, kako kaže, jako teško pao njegov razvod i jako je patila, ali je ipak u svojoj boli uspjela da bude podrška sinu.
- Jako je patila zbog toga što sam se razveo jer to nije bila moja krivica. Prosto, supruga je htjela da ode i to je okej. Tada mi je majka bila najveća podrška u kriznim situacijama kroz koje sam prolazio tokom razvoda. Mogao sam da potonem, ali ona nije dala. Nisam se odao ni alkoholu, niti bilo čemu drugom, nego sam postao jači, mnogo jači, sve zahvaljujući njoj - ističe Jovan.
Majci je, ističe, želio da nadoknadi vrijeme, doručak, ručak, sve ono što je ona činila za njega.
- Bila mi je nevjerovatna podrška. Nikad nisam želio da je razočaram. Vratio sam se u Pavlovce, pazio sam na nju i sve je imala, ali onda je pala i polomila kuk. Pamtim te zadnje njene korake kada se požalila da nije dobro. Stavio sam je na krevet i tako je izdahnula, meni na rukama. Pamtim je kao najljepšu i najviše sam je volio. Taj njen zagrljaj i osmjeh nikad neću zaboraviti - priča Jovan kroz suze.
Fotografija koja je izazvala lavinu emocija na društvenim mrežama je, kako kaže, nastala u avgustu i govori sama za sebe.
- Ta fotografija je nastala ljetos, u avgustu i govori više od 1.000 reči. Taj zagrljaj i njen izraz lica govore sami za sebe - ističe.
Kroz suze za kraj dodaje da jedno nikada neće zaboraviti.
- Kad je se setim uvek je prvo što mi padne na pamet njeno pitanje: "Kad ćeš kući, sine?" - kaže Jovan sa knedlom u grlu.
(Telegraf)
.webp)
