Život piše najnevjerovatnije romane, a jedan takav pun boli, nade i iščekivanja ispisao je o sudbini Mejreme Karišik iz Novog Pazara! Ova skromna i prostodušna žena prije nekoliko dana zagrlila je svoga sina Faruka, od kog je rastavljena praktično kada je bio beba i kog nije vidjela punih 40 godina!
Ovaj čudesni susret dogodio se u selu Trnava kraj Novog Pazara zahvaljujući nesebičnom angažmanu humanitarca Hide Muratovića i njegove ekipe.
Naime, Mejrema se kao mlada udala na Kosovu i Metohiji. U Prištini je i rodila sina. Međutim, nedugo nakon porođaja, zbog izvjesnih problema, njena porodica je došla po nju i vratila je kući, a ona dijete ostavila.
Njen muž, Đemo Beriša, koji je već imao dvojicu sinova iz prethodnog braka, njihovog sina je, kada je imao svega šest mjeseci, dao na usvajanje.
Mejrema razdvajanje od svog čeda nikada nije preboljela. To je uvijek bila živa rana. Tražila ga je godinama, svaki dan pričala o njemu, boga molila da ga vidi prije nego što umre i onda - desilo se čudo.
Četiri decenije kasnije sin se pojavio na pragu kuće svoje stare majke.
"Majko, to sam ja. Ja sam tvoj sin", rekao joj je Faruk zagrlivši je.
Mejrema, iznemogla i slaba, širila je ruke i u suzama govorila: "Sine moj... Alahu dragi, da li sanjam?"
Grlila ga kao da se plaši da je sve san i da će joj izmaći.
"Sve je u redu, sve je u redu... Majka moja. Sad sam ja tu, ne plaši se... Biće sve u redu, tvoj Faruk je tu“, govorio joj je sin, kog su takođe preplavile emocije. I on je nju čvrsto grlio.
"Moja majka, moja dobra majka" govorio joj je nježno.
U snimku ovog susreta, koji je objavljen na Jutjub kanalu Hida Muratovića, Faruk Beriša ispričao je i kako se osjećao u tom trenutku.
"Imao sam šest mjeseci kada sam usvojen. Ti roditelji koji su me usvojili su umrli. Umro je i moj biološki otac. Zahvalan sam bogu i svima što su me spojili sa majkom. Ja sam se danas ponovo rodio kada sam vidio majku. Danas je najsrećniji dan. Oni koji su me usvojili dali su mi ime Mustafa. To ime mi piše u dokumentima, ali ja sam Faruk Beriša i ona je moja majka", ispričao je Faruk.
U kući Mejreme tog dana konačno se čuo smijeh. Porodica se okupila, svi su slavili, a Mejrema sina nije puštala.
Sve ovo ne bi bilo moguće da nije bilo humanitarca Hida.
"Prije dva mjeseca sam čuo za nju i otišao sam sedam kilometara od Novog Pazara u selo Trnava. Ona se prije 40 godina udala u Prištini za čovjeka koji je bio 20 godina stariji od nje i imao je djecu iz prvog braka. Rodio se Faruk. Međutim, nešto se desilo i ona se vratila kući, a Faruka je otac dao na usvajanje. Ta porodica mu je dala drugo ime i prezime i niko nije mogao da ga nađe. Niko nije znao ni da li je živ", priča Hido za Kurir.
Faruk, s druge strane, nije ni znao da je usvojen dok nije napunio 18 godina. Živio je u Prištini kao i, zanimljivo je, njegova polubraća, ali nisu znali jedni za druge.
"Snimak koji sam objavio vidjela su i Farukova polubraća. Mejrema je na snimku jasno rekla svoje ime i prezime, kao i podatke svoga muža. Shvatili su da je to njihov otac i počeli da traže Faruka. Našli su ga uz pomoć prijatelja i rekli mu da mu je majka živa. Bio je u šoku jer je vjerovao da je ona umrla, tako su mu ranije neki ispričali... I onda, prije pet dana, pozvali su me i kazali da stižu da vide Mejremu", priča Hido i dodaje da do ovog susreta nikada ne bi došlo da nema dobrih ljudi:
"Dobrota je dar od boga, a dobrota se ne prodaje niti kupuje. Ako ljudi zaborave dobro, bog neće!", prenio je važnu poruku ovaj humani čovjek.
Sestra Sadija: Ovo je najveći i najsrećniji dan
Mjeremina sestra Sadija takođe je došla da vidi Faruka. I ona je bila presrećna jer su majka i sin nakon toliko godina zajedno.
"Sestra je 40 godina plakala i kukala. Vikala je: 'Da vidim sina, pa da umrem!' Godinama smo ga tražili, ali nismo mogli da ga nađemo, jer se zvao i prezivao drugačije, poklonjen je bio... Ovo je stvarno najveći i najsrećniji dan u životu“, priča ona.
