Visoke temperature „zapalile“ su skoro sve kulture u Semberiji. Znaju to najbolje oni koji su zasijali kukuruz. Oni koji su imali prilike za redovno navodnjavanje mogu da se nadaju i prinosu, ostali su mišljenja da je za kukuruz kasno.
„Kukuruz je izgorio i sad nešto sam zalio, stigao sam da zalijem i to nije loše, dobro je. Ono što nisam, to će propasti, gotovo kukuruz je svoje završio, suša poderala i ovo što sam radio i zalio mnogo i radio, mnogo me koštalo, znači negdje sam dnevno trošio, pa 20 litara dnevno goriva da povrće izgura“, kazuje Đoko Kokanović iz Gornjeg Crnjelova.
Kukuruzi koji su zasijani u prvim rokovima su ugroženije i pogođene sušom i očekuje se manji prinos, dok se kasnije sijani kukuruzi još „bore“ sa nedostatkom količine vode, kako bi došli do bar nekog prinosa.
„Možemo odmah očekivati, 30 do 50% smanjen prinos, zato što je svaki kukuruz ima svoj neki period vegetacije. Ali treba proći određen broj dana kad bi on trebao da da te generativne organe. On je to uradio mnogo ranije. A što se tiče drugog roka, sjetvi, ove kiše će mu možda i pomoći, jer on nije izmetličio i može nastaviti svoj dalji intenzivan porast“, objašnjava šef ratarske proizvodnje na PD "Semberija" Dražen Jović.
S obzirom na vremenske prilike koje su najavljene sasvim je izvjesno da će i silažni kukuruz doći mnogo ranije. Posmatrajući stanje na terenu kukuruz je počeo da se „potpaljuje“ što je rano i žetva ranijih hibrida moguća je već u septembru, kažu stručnjaci.
