Свакодневно плаћамо картицама, на каси, онлајн, преко телефона, а њихова употреба никада није била шира. Док многима олакшавају живот, за друге представљају прилику за злоупотребу.
"Заправо, свједоци смо да из годину у годину расте број картица у Србији. Произведено је преко 12 милиона, што би значило да скоро сваки грађанин из Србије има бар двије те картице. Е сад, када расте број картица, расте и број превара картицом, расте и нека врста и доза ризика да неко те картице може да злоупотријеби. Да ли се то дешава? Дешава се" каже Владимир Васић, банкар и финансијски консултант.
Данашње преваре више нису аматерске, иза њих често стоје организоване групе које користе савремене технологије, укључујући и вјештачку интелигенцију. Циљ је исти: преварити корисника како би сам прослиједио своје податке.
"Наравно, за разлику од претходних година, када су биле много једноставније, сада су доста, доста софистицираније, зато што се користи и вјештачка интелигенција, користе и њу као помоћно средство или помоћни алат. Које све врсте постоје? Постоје разне врсте онлајн превара. На примјер, линкови које ви кликнете... Добијете неки линк, кликнете на њега и наравно, тражи вам картицу да бисте платили неки рачун. Или вам наводно банка шаље неку поруку да ви нешто платите, или вам пошта шаље неку врсту упозорења гдје морате да унесете број картице, или било шта слично, број личне карте, не дај Боже. И наравно, онда то иде тако како не треба" каже Слободан Бркић, ИТ стручњак.
Најугроженији су они који не препознају опасност и управо то преваранти користе. Један клик, једно уношење података и штета може бити огромна.
"Како људи дају своје податке, а да нису ни свјесни заправо? Често чујемо тај израз фишин кампање, или кампања пецања, гдје заправо нас, недовољно информисане, неуке, користе појединци да заправо узму наше податке. Па, добијете мејл 'молим вас, пошаљите ваш број картице, банка вам ажурира податке', или добијете СМС сличне садржине. И ако одговорите на тај мејл или ту СМС поруку, ако укуцате оне бројеве са предње стране, па још ако додате и онај контролни број са задње стране од три броја. Заправо, као да сте некоме дали картицу, дали ПИН и рекли: 'Узмите све са мог рачуна'," каже Васић.
Преваранти не спавају, али ни грађани нису потпуно незаштићени. Иако се технологија користи за крађу, користи се и за заштиту. Ипак, кључну улогу и даље има пажња корисника. Јер најопаснија порука није она која стиже, већ она на коју се кликне, преноси "24Седам".
