Вријеме лети, а чини се као да се и сама Земља окреће све брже и брже.
Научници најављују да би током три дана у јулу и августу ротација Земље могла да се убрза, скраћујући те дане за неколико милисекунди.
Иако нама непримјетно, ова појава поставља важна питања за научнике: да ли се само вријеме убрзава и да ли ће свјетски мерачи времена морати да предузму корак без преседана - одузети једну секунду?
Стандардни дан на Земљи траје тачно 86.400 секунди. Али научници су предвидјели да ће 9. јул (још није потврђено да ли је био краћи), 22. јул и 5. август бити краћи за милисекунду или више. Најбржи дан забиљежен до сада био је 5. јул 2024. године, када је планета завршила своју ротацију 1,66 милисекунди брже од просјека, пише "Гардијан".
Ко су господари времена?
Све до средине 20. вијека, дужина дана је била дефинисана једноставно - ротацијом Земље у односу на Сунце.
"Земља се окрене једном дневно. Подијелите то са 86.400 и добићете једну секунду. Одувијек смо имали потребу да одређене ствари радимо у право вријеме, од садње усјева до сложенијих друштвених активности. Како се друштво развијало, тако је расла и потреба за све прецизнијим мјерењем времена", објашњава др Мајкл Воутерс из аустралијског Националног института за мјерење, званичног органа за мјерење времена у земљи.
Данас се вријеме прати помоћу атомских сатова, невјероватно прецизних уређаја који мјере вријеме у наносекундама (милијардитим дијеловима секунде) и глобално су синхронизовани са координисаним универзалним временом (УТЦ). Ова прецизност није само академска. Др Дејвид Гозард, физичар са Универзитета Западне Аустралије, истиче да се модерна технологија ослања на савршену синхронизацију.
"Рачунари, сервери, ГПС, банкарски системи, електричне мреже и велики телескопи зависе од тачности која се мјери у милијардитим дијеловима секунде. Подаци се преносе огромном брзином и сваки пакет мора имати тачну временску ознаку како би систем знао гдје припада", каже Гозард.
Земљин неправилан ритам
За разлику од савршено стабилног атомског сата, ротација Земље је неправилна. Дан може бити милисекунду дужи или краћи од просјека.
Један од главних узрока је, како Гозард каже, "гравитациони плес" између Земље и Мјесеца. Мјесец својом гравитацијом ствара плиму и осеку, које дјелују попут благе кочнице и успоравају ротацију наше планете. Када је Мјесец најдаље од екватора, овај ефекат је слабији. Олег Титов, научник у Геосајенс Аустралији, напомиње да убрзања и успоравања прате сезонске трендове.
"Најкраћи дани у години су обично у јулу и августу, након чега слиједи успоравање од новембра до марта", каже Титов.
Међутим, од 2020. године, научници су примијетили општи тренд благог убрзања Земљине ротације.
"Иако постоји консензус да ће Земља поново успорити на дужи рок, постоји ризик да би фаза убрзања могла да траје неколико деценија", упозорава он.
Дилема преступне секунде
Како се милисекунде акумулирају, вријеме засновано на ротацији Земље (УТ1) све више одступа од званичног атомског времена (УТЦ). Да би се премостила ова разлика, од 1972. године мјерачи времена периодично додају такозвану "преступну секунду". Посљедња преступна секунда додата је 2016. године.
"Имамо атомске сатове који су далеко супериорнији, али их приморавамо да се подударају са старијим, неправилним системом", каже Гозард, који поздравља одлуку да се од 2035. године престане са додавањем преступних секунди.
Али, ако се убрзање Земље настави, могли бисмо се суочити са потпуно новим и невиђеним проблемом, пише "Гардијан". Умјесто додавања, можда ћемо морати да одузмемо једну секунду.
Такав сценарио, познат као "негативна преступна секунда", никада није тестиран у пракси и могао би да изазове проблеме у глобалним рачунарским системима, упозорава Воутерс. Ипак, за већину људи, неколико милисекунди не значи апсолутно ништа.
"Ионако произвољно додајемо и одузимамо цијели сат због љетњег рачунање времена или користимо исте временске зоне на стотинама километара", подсјећа Гозард.
Воутерс се слаже, закључујући да би разлика од милисекунде била потпуно непримјетна људском оку и мозгу.
"Чак и ако би се разлика од неколико секунди акумулирала током једног вијека, нико је заправо не би примијетио", каже он, преноси "Мондо".
