Тим истраживача са колеџа Канисиус из Њујорка спровео је 2014. године опсежно истраживање које је за циљ имало да испита природу и значење снова које људи доживљавају у данима, недјељама, па чак и мјесецима прије смрти.
Испитивање је спроведено на узорку од 66 пацијената који су били на палијативном одјељењу – тј. у фази живота када се лијечење више не базира на изљечењу, већ на олакшавању бола и обезбјеђивању достојанственог краја.
Током 18 мјесеци спроведена су укупно 453 интервјуа с учесницима. Резултати су били не само статистички значајни, већ и дубоко потресни.
Чак 90 одсто пацијената изјавило је да су почели да имају свакодневне визије – најчешће кроз снове. Ти снови, како су описивали, готово увијек укључују сусрете са преминулим члановима породице или блиским особама које су им некада у животу пружале утјеху, сигурност и љубав. Нису то биле обичне слике у сну – испитаници су истицали да су ти сусрети дјеловали "потпуно стварно“, као да заиста разговарају с покојницима, осјете њихов додир, па чак и мирис.
Занимљиво је да су се овакви снови најчешће јављали осам до једанаест недјеља прије смрти, и како се смрт приближавала – њихова учесталост и интензитет су расли. У посљедње три недјеље пред крај живота, готово сви испитаници су пријављивали да снови постају све чешћи, дубљи и емотивно снажнији.
Научници су додатно подијелили ова искуства према фазама сна:
- 45% пацијената пријавило је да су пророчке снове доживљавали током дубоког сна,
- 16% у тренуцима буђења,
- док је код 39% снови почињали у сну, али су се осјећаји и слике настављали и након што би се пробудили.
У закључку студије се наводи:
"Како се крај приближава, снови у којима се појављују вољени покојници постају све чешћи. Њихова улога није само симболична – они често смирују страх од смрти, ублажавају психичку бол и помажу особи да прихвати оно што долази. Понекад се јављају и сатима прије смрти, у облику тихе припреме, као да се несвесно и емоционално тијело већ растаје".
Оно што је можда најфасцинантније јесте да је 99% испитаника навело да су ти снови били толико живописни да нису могли да их разликују од стварности.
Ова студија је бацила свјетло на ријетко проучаван, а универзално значајан феномен – посљедње снове. Иако наука још увијек нема коначне одговоре, јасно је да у тренуцима када се живот гаси, ум и душа проналазе своје начине да нас умире, да нас припреме, и можда – да нас још једном повежу с онима које смо вољели.
