Истраживачки тим за вјештачку интелигенцију компаније Мета све је ближи декодирању људских мисли.
Компанија Мета, у сарадњи са Баскијским центром за спознају, мозак и језик, развила је АИ модел који је способан да реконструише реченице из мождане активности са тачношћу до 80 процената.
Истраживање се ослања на неинвазивну методу снимања мозга и, према наводима компаније, могло би да зацрта пут технологије која помаже људима који су изгубили способност говора.За разлику од постојећих интерфејса мозак-рачунар, који често захтијевају инвазивне импланте, Метин приступ користи магнетоенцефалографију (МЕГ) и електроенцефалографију (ЕЕГ).
Ове технике мјере мождану активност без операције. АИ модел је обучен на снимцима мозга 35 волонтера док су куцали реченице.
Када се тестира на новим реченицама, Мета тврди да може тачно да предвиди до 80% карактера унетих користећи МЕГ податке — најмање двоструко ефикасније од декодирања заснованог на ЕЕГ-у.
Ипак, овај метод и даље има ограничења.
МЕГ захтијева магнетно заштићену просторију, а учесници морају да остану мирни ради прецизних очитавања. Технологија је такође тестирана само на здравим особама, тако да њена ефикасност за оне са повредама мозга остаје неизвјесна. Осим декодирања мисли у текст, Мета АИ такође помаже истраживачима да схвате како мозак претвара идеје у језик. АИ модел анализира МЕГ снимке, пратећи мождану активност на нивоу милисекунди. Открива како мозак претвара апстрактне мисли у ријечи, слогове, па чак и појединачне покрете прстију приликом куцања.
Метино истраживање поново потврђује да би вјештачка интелигенција једног дана могла да омогући неинвазивне интерфејсе између мозга и рачунара за људе који не могу вербално да комуницирају.
Али за сада, технологија није спремна за употребу у стварном свијету. Прецизност декодирања је потребно побољшати, а МЕГ-ова хардверска ограничења чине га непрактичним ван лабораторијских услова.
