Сонда Паркер направила најближи пролаз поред Сунца и открила нове детаље о корони и соларном вјетру
Соларна сонда Паркер оборила је још један рекорд крајем прошле године — приближила се површини Сунца на само 6,11 милиона километара. Тада је направила и фотографије наше звијезде из невјероватне близине, што ће помоћи научницима да боље схвате утицај Сунца на цијели Сунчев систем, као и догађаје који могу да погоде Земљу, саопштила је америчка агенција НАСА.
– Соларна сонда Паркер нас је још једном довела у динамичну атмосферу наше најближе звијезде. Својим очима, а не само помоћу модела, свједочимо гдје почињу пријетње по Земљу. Ови нови подаци ће нам помоћи да значајно побољшамо нашу свемирску прогнозу како бисмо осигурали безбједност наших астронаута и заштиту наше технологије овдје на Земљи и широм Сунчевог система – изјавила је Ники Фокс, помоћница администратора у Директорату за научне мисије у сједишту НАСА у Вашингтону.
Први снимци из короне
Сонда Паркер започела је свој најближи прилазак Сунцу 24. децембра 2024. године. Док је у данима око перихела пролетала кроз спољашњу атмосферу Сунца, названу корона, прикупљала је податке помоћу низа научних инструмената, укључујући и широкоугаони снимач за соларну сонду WISPR (Wide-Field Imager for Solar Probe).
Нови снимци са инструмента WISPR откривају корону и соларни вјетар — константан ток електрично наелектрисаних честица са Сунца који бијесни широм Сунчевог система. Соларни вјетар се шири кроз цијели систем са далекосежним посљедицама: може да помогне у стварању аурора, да наруши планетарне атмосфере и да доведе до електричних струја које преоптерећују електромреже и утичу на комуникације на Земљи.
Разумијевање утицаја соларног вјетра почиње разумијевањем његовог поријекла на самом Сунцу.
Снимци откривају границу магнетног поља и судар ЦМЕ
Снимци са WISPR инструмента пружају научницима јединствен увид у оно што се дешава са соларним вјетром непосредно након што се ослободи из короне. Приказана је важна граница гдје се смјер Сунчевог магнетног поља мијења са сјеверног на јужни — такозвана хелиосферска струјна раван.
Такође, први пут је у високој резолуцији забиљежен судар вишеструких избачаја короналне масе, познатих као CME (Coronal Mass Ejection).
– На овим снимцима видимо како се CME практично гомилају један на други. Користимо ово да бисмо открили како се CME спајају, што може бити од великог значаја за свемирску прогнозу – рекао је Ангелос Вурлидас, научник задужен за инструмент WISPR у Лабораторији за примјењену физику Универзитета Џонс Хопкинс, која је дизајнирала, изградила и управља летјелицом из Лорела у Мериленду.
Сљедећи пролазак сонде Паркер крај Сунца очекује се 15. септембра 2025. године.
(Телеграф)
