У посљедњим сатима прије очекиване природне смрти многи људи улазе у раздобље нереаговања у току којег више не опажају своје вањско окружење. Као и рађање, умирање је процес.
Тијело пролази кроз низ догађаја и промјена при прелазу из живота у смрт. Док је свачија временска линија другачија, а смрт неће сваку особу дочекати на исти начин, ако доживите ‘очекивану природну смрт’, гдје доживите старост и умрете онако како је природа замислила, ваше тијело ће се угасити кроз врло специфичан поредак, пише Метро.
Дакле, што се тачно догађа у периоду ове ‘фазе активног умирања’? Џејмес Халенбек, стручњак за палијативну његу на Универзитету Станфорд, наводи у књизи "Palliative Care Perspectives" да умирући имају тенденцију да губе чула одређеним редослиједом како им се тијело почиње гасити.
Од недостатка глади до губитка слуха, ево свега што се догађа вашим чулима, укључујући оно што иде прво, а шта задње.
Глад и жеђ
Халенбек каже да већина умирућих људи прво осјети смањени апетит и жеђ. То је зато што тијело које умире не захтијева исте витамине и храњиве материје као здраво тијело. Нити му треба храна и пиће за енергију, јер је већ у процесу гашења. Осим тога, пробавном систему ће такође бити теже прерадити храну и пиће.
Говор
Како тјелесне функције почињу с престанком рада, говор ће постати успорен, а одржавање разговора постаће тешко. Повлачење из комуникације често је знак да особа попушта смрти, а на крају ће вјероватно потпуно изгубити способност говора, јер више времена проводе у сну или у несвјесном стању. Дисање умируће особе такође ће постати неправилно, укључујући промјену из дубоког у плитко и убрзаног у споро, што значи да говор такође може бити тежак задатак.
Вид
Сљедеће чуло које напушта особу је вид, а када вид особе почне слабити, можда ће моћи видјети само оно што је у близини. Они око њих такође могу примијетити да често затварају очи или их напола отварају због смањења тонуса мишића. Што се тиче онога што умирућа особа доживљава, често ће јој бити тешко исправно пратити што се догађа и понекад може халуцинирати. На примјер, могу видјети кућне љубимце или људе који су умрли прије њих. Њихов вид такође може бити замагљен све док не падну у стање несвијести. Што се тиче изгледа, очи такође могу изгледати зацакљене.
Додир
У кратком раздобљу прије умирања док лебде у свијести и из ње, могуће је да ће још моћи осјећати додире и слушати вољене особе, али једном кад наступи коматозно стање, претпосљедњи осјећај је додир, што значи да ове посљедње размјене с породицом и пријатељима могу осјетити само они. Али добра је вијест да особа сада више неће моћи осјећати бол. Међутим, мало је вјеројатно да би уопште осјећали било какву нелагоду, будући да би се њихова брига састојала од лијекова који би умирање учинили што ‘угоднијим’.
Слух
У посљедњим тренуцима прије смрти, већина пацијената улази у раздобље нереаговања, у којем више нису у стању реаговати или искусити своје вањско окружење. У овом тренутку мозак сада обрађује сензорне информације другачије него што је увијек чинио. Међутим, захваљујући револуционарном истраживању објављеном у јуну 2020., доказано је да је слух посљедње чуло– а за неке је људе с њима до посљедњих тренутака.
Користећи ЕЕГ индексе, неуронаучници са Универзитета "British Columbia" мјерили су електричну активност у мозгу пацијената у хоспицију након што су пали у несвијест и након тога престали реаговати. Истовремено су измјерили и младе, здраве учеснике ради поређења. Открили су да је умирући мозак реаговао слично здравој контролној групи, утврдивши да је чак и у несвјесном стању тако близу смрти, слух још увијек присутан.
