Дубоко испод површине Земље на сјеверноамеричком Западу ствара се потенцијално најразорнија природна катастрофа у модерној историји.
Стручњаци су издали упозорење на разоран земљотрес, јачине 8 степени, који би могао да погоди дијелове САД у наредних 50 година. То би био први потрес такве јачине у више од 300 година.
Могући цунами таласи које би изазвао у океану, могли би да достигну висину и до 300 метара, што би представљало озбиљну пријетњу за читаве заједнице које би биле потпуно збрисане.
Упозорења на такозвани "мегацунами" који би могао погодити дијелове САД потекла су од стручњака са Универзитета Вирџинија Тек, а објављена су у часопису "Proceedings of the National Academy of Sciences", преноси Мејл онлајн.
Земљотрес би могао да настане дуж Каскадијске зоне субдукције — конвергентне границе тектонских плоча дуге 960 километара, која се простире од сјеверне Калифорније до јужне Британске Колумбије.
Аљаска, Хаваји и западна обала САД такође су у ризику, због близине нестабилних вулкана, клизишта и сеизмички активних зона, наводи британски интернет портал.
Студија, такође, сугерише да би овакав земљотрес могао да изазове спуштање копна дуж обале и до два метра.
"Проширење обалне поплавне равнице након земљотреса дуж Каскадијске зоне субдукције до сада није било квантификовано, а посљедице по коришћење земљишта могле би значајно да продуже вријеме опоравка", изјавила је Тина Дура, главна ауторка студије и ванредна професорка на Одјељењу за геонауке Универзитета Вирџинија Тек.
Током посљедњег оваквог цунами догађаја, који је погодио ово подручје 1700. године,земља се спустила, а мртва стабла која данас формирају такозване "шумске духове" дуж обале Пацифичког сјеверозапада и даље свједоче о тој катастрофи.
Према подацима Америчке геолошке службе, један од најјачих забиљежених земљотреса био је Велики земљотрес на Аљасци 1964. године, који је имао јачину од 9,2 степена.
Уколико би се сличан земљотрес догодио данас, процјене су да би "14.350 становника, 22.500 објеката и 1.250 километара путева било обухваћено постземљотресном поплавном зоном”, наводи Дура.
"Припрема за овакве сложене природне непогоде може да смањи дугорочну штету, омогући отпорније заједнице и заштити кључне обалне екосистеме од трајног уништења. Наша открића имају за циљ да подрже доносиоце одлука и становнике обалних подручја у Каскадијској зони субдукције, али и глобално, док се припремају за комбиноване изазове сеизмичке активности и климатских промјена”, закључује се у истраживању.
Предвиђа се да ће до 2100. године ниво мора порасти за додатна три метра, што ће додатно повећати ризик од штета за америчке обалне регионе које би проузроковао цунами, преноси Политикин Магазин.
