Топлије море можда звучи примамљиво за љетно купање, али недавни морски топлотни талас у Средоземљу био је толико снажан да научници страхују од погубних посљедица за морски екосистем.
Температура морске површине крајем јуна и почетком јула редовно је прелазила 30 степени Целзијусових уз обалу Мајорке и на другим подручјима, што је шест до седам степени изнад уобичајеног просјека.
То је вјероватно топлије него базен у вашем локалном спортском центру, пише ББЦ.
Најекстремнији морски топлотни талас у западном Средоземљу
Према доступним подацима, ријеч је о најекстремнијем морском топлотном таласу у западном Средоземљу досад забиљеженом за ово доба године, који је недјељама захватао велике дијелове мора.
Иако се површина мора сада донекле хлади, бројне врсте тешко подносе овако дуготрајну и интензивну врућину, што би могло да има посљедице и на рибље популације.
Поређења ради, већина базена у рекреативним центрима грије се на око 28 степени, док су олимпијски базени нешто хладнији, између 25 и 28. Дјечји базени су још топлији, с препорученим температурама од 29 до 31 или чак 30 до 32 степена за бебе.
Шире се штетне бактерије и алге
Међутим, ове температуре крију и опасности. У топлијој морској води коју се, за разлику од базена, не дезинфикује хемикалијама, штетне бактерије и алге шире се знатно лакше.
"Сви смо изузетно изненађени и јако забринути"
Иако температуре од 30 степени и више нису новост у Средоземљу крајем љета, изузетно су ријетке у јуну, показују подаци европске службе Коперникус, организације Mercator Ocean International и мјерења у шпанским лукама.
"Ове године је другачије то да су температуре мора од 30 степени стигле пуно раније, што значи да можемо да очекујемо дуже и интензивније љето", рекла је Марта Маркос, ванредни професор на Универзитету Балеарских острва у Шпанији.
"Овдје сам одрасла и навикли смо на топлотне таласе, али овакви догађаји постају све чешћи и јачи. Сви смо изузетно изненађени размјером овог морског топлотног таласа. То нас јако забрињава и бојим се да ћемо овакве ситуације убудуће све чешће доживљавати ", додала је Аида Алвера-Азкарате, океанограф са Универзитета у Лигу у Белгији.
Број дана с екстремно топлом површином мора утростручен у посљедњих 80 година
Морски топлотни таласи постају све израженији и дуготрајнији јер човјечанство и даље испушта гасове стаклене баште који загријавају планету, понајвише сагоријевањем угља, нафте и гаса.
Према истраживању објављеном ове године, број дана с екстремно топлом површином мора утростручио се током посљедњих 80 година.
"Глобално загријавање је главни узрок морских топлотних таласа. Заправо се ради о преносу топлоте из атмосфере у океан. Врло једноставно", истакла је Маркос.
Средоземно море посебно је рањиво јер је попут каде, како кажу научници, окружено копном, а не отвореним океаном. Због тога вода теже излази и брже се загријава кад је ваздух топао, небо ведро, а вјетрови слаби, управо као што се догодило у јуну.
"Средоземље је право жариште климатских промјена"
"Средоземље је право жариште климатских промјена", рекла је Карина вон Шукман из Mercator Ocean International, непрофитне научне организације.
Топлина је досегла врхунац крајем јуна и почетком јула, након чега су јачи вјетрови омогућили мијешање хладнијих дубинских слојева с топлом површином и донекле снизили температуре. Упркос томе, море је и даље топлије од просјека и могло би да буде посљедица за морски живот за које још не знамо.
За већину организама постоји температурна граница изнад које не могу да преживе, иако се она знатно разликује међу врстама и јединкама.
Међутим, морски организми могу да страдају и од дуготрајне изложености врућини која им током љета исцрпљује залихе енергије до тачке на којој више не могу да опстану.
"Морски топлотни таласи све учесталији и раширенији"
"Сјећам се како смо прије четири године ронили у септембру и пронашли скелете многих, многих популација", рекла је Ема Цебриан, еколог из Центра за напредне студије у Бланесу у Шпанији.
Морске алге и ливаде посидоније у Средоземљу су попут подводних шума: дом стотинама врста, а истовремено складиште угљен диоксида који загријавају планету.
"Неке врсте су се добро прилагодиле типично топлом Средоземљу, али често не могу да поднесу овако екстремне услове морских топлотих таласа који су све учесталији и раширенији", упозорила је др Цебриан.
Топлина може да изазове и тзв. сублеталне учинке, појаве када организми прелазе у стање преживљавања и престају да се размножавају.
"Ако почнемо да примјећујемо озбиљније еколошке посљедице, готово сигурно ће услиједити и посљедице за људе, примјера ради смањење рибарства", упозорио је Ден Смајл, виши научни сарадник у организацији Marine Biological Association u Plimautu.
"Ово је заиста алармантно"
"Мораћемо да причекамо и видимо, али с обзиром на то колико су температуре високе већ на почетку љета, то је заиста алармантно. Брзо загријавање Средоземља је канаринац у руднику угља за климатске промјене и морски екосистем", каже Смајл.
Претјерано топло море може додатно да појача екстремне временске прилике. Више температуре значе и јаче испаравање, што повећава количину влаге у атмосфери и може придонијети обилним падавинама. Ако су услови повољни, то може довести до разарајућих поплава, попут оних у Либији 2023. и Валенсији 2024.
Осим тога, топлија мора смањују учинак хлађења који становништву обалних подручја иначе доноси морски повјетарац.
"Ако стигне још један топлотни талас касније током лета, сигурна сам да ће бити ужасно", закључила је Маркос.
