Од настанка до данас кроз српско црквено пјевачко друштво Богољубље из Добоја прошло је више од 150 чланова. Мијењали су се чланови, допуњавао репертоар, а са хором је расла Милица Лопандић. Поносна је на чињеницу да Богољубље слави деценију постојања и да је баш она његов дио.
"Па другачије је свакако. Почела сам као дијете, то сам доживљавала као неко животно опредјељење, не бавим се музиком професионално тако да ми ово дође као хоби гдје избацим негатовну енергију гдје се дружим с људима, али и тад и сад је прелијепо“, каже члан хора Милица Лопандић.
Искуства са путовања, такмичења, фотографије. Све то се налази на стотинак страница монграфије. Обимом није велика али је богата грађом.
"Има фотографије, имају важни документи, фрагменти и цртице из живота хора, фактички пјевачко друштва почев од настанка па кроз набрајање оних који су руководили хором, најзаслужнијих за његов опстанак и кроз цијелу деценију све што се дешавало у пјевачком друштву“, каже испред издавача Славица Гостимировић.
А дешавало се много тога. Од бројних путовања издвајају оно које им је отворило врата Италије гдје сада често гостују.
"То је наше прво путовање у Европску унију позвани смо од Српске црквене општине Вићенца да учествујемо на Светосавској академији. Ми смо припремили једну драмску сцену принц Растко монах Сава и онда смо припремили још композиција пригодних за ту прилику. Публика је била одушевљена, сала је била препуна“, каже аутор монографије Љубиша Станојевић.
Пунили су сале и витрине наградама. Са сваког такмичења вратили су се ако не са златном, онда са сребрном медаљом. Златна плакета за најбоље извођење дјела Стевана Мокрањца једна је од награда на које се поносе. Ипак више од награда мотивишу их емоције које буде код публике.
"Мени је лично било позитивно страшно када смо неколико пута изводили пјесму 'Ово је Србија' која има јако дирљив текст и која је многим члановима хора ако не најдража, онда међу најдражим, када смо приликом извођења пјесме вијдели да пар људи у публици плаче, онда су и нама сузе у очима“, каже члан хора Лидија Жарић.
Након првих десет, са једнаким жаром настављају даље. Пуниће сале и обогаћивати репертоар. Путовати на такмичења, али и бити дио сваке литургије у храму при којем су основани. Монграфију остављају као траг постојања и основу за сва будућа истраживања хорског пјевања у Добоју.
