Често ћете на интернету пронаћи савјет да воће и поврће прије употребе обавезно треба потопити у воду и соду бикарбону, али у комбинацији са још једним састојком који прави велику разлику. Тај спој воде, соде бикарбоне и сирћета наводно ће све штетне материје и пестициде избацити из намирница, па ће оне бити безбиједне за употребу.
У жељи да се хране здраво, многи не провјере има ли у одређеном савјету смисла, или је то само мит.
Међу онима који разбијају сличне митове је и Зоран Вујчић, редовни професор на Хемијском факултету у Београду.
Уз кћерку Сању, која је биохемичарка, он своја знања радо дијели и на друштвеним мрежама, а све у жељи да разбије заблуде у које многи вјерују.
Ево каже професор Вујчић на питање – треба ли воће и поврће потопити у раствор соде бикарбоне и воде прије употребе?
„Тиме може да се уклони киселина, које на воћу и поврћу нема. Маните се тих митова. Сода бикарбона је добра само за вишак киселине.“
Још један мит у вези са содом бикарбоном је и онај да је сода која се продаје без алуминијума – „здравија“.
„Сода бикарбона нема алуминијум, без алуминијума је. То је маркетиншки трик за наплаћивање незнања хемије“, каже Сања Вујчић.
А професор Зоран Вујчић истиче да ни потапање у мјешавину воде, сирћета и соде бикарбоне не уклања којекакве штетне материје са површине воћа и поврћа.
„Заштита је у воскастом материјалу ког вода не кваси. Уз то, описани поступак је чиста глупост.“
Професор додаје да потапање уклања блато и прљавштину коју носи киша.
„Ако је воће уз земљу или пало, прање се свакако препоручује. Ако се брзо квари, боље га је не квасити. Све је одавно познато, осим када се не поштује каренца. Тада ништа не помаже у уклањању отрова којима је поврће или воће прскано.“
Професор такође додаје да више вјерује у храну која није декларисана као органска.
„Органска користи пестициде и третмане који нису толико познати и анализирани. Све је у вјеровању сертификованим тијелима. Сјећам се да су хрватске инспекције нахватале добављача који је ноћу утоваривао робу од сељака. Ујутро би постајала органска. Узгред, каква органска са ваздухом који се данас дише?“, закључује професор.
