Папир за печење већ деценијама олакшава припрему хране јер спречава лијепљење, смањује потребу за додатним уљем и поједностављује чишћење посуђа.
Међутим, иако је неоспорно практичан, све чешће се поставља питање да ли је потпуно безбједан за здравље.
Овај папир прави се од целулозе и додатно се обрађује како би постао отпоран на влагу, масноћу и високе температуре. Најчешће је обложен силиконом који спречава лепљење хране и омогућава печење на високим температурама.
На тржишту постоје двије основне варијанте: избијељени папир, третиран хлором да би добио бијелу боју, и неизбијељени папир, природно смећкасте боје, без хемикалија које садрже хлор.
Иако се папир за печење користи свакодневно, постоје одређени научни налази и претпоставке које га повезују са потенцијалним здравственим ризицима.
Наиме, процес избјељивања хлором може довести до настанка диоксина – супстанци које је Свјетска здравствена организација класификовала као канцерогене. Иако се јављају у малим количинама, под дејством високих температура могу прећи у храну. Једном унети у организам, задржавају се у масном ткиву годинама и повезани су са хормонским поремећајима, смањеном плодношћу, оштећењем јетре, као и повећаним ризиком од карцинома дојке и јетре.
Такође, већина папира за печење садржи силиконски премаз који се декларише као „безбједан за контакт са храном“. Ипак, нека истраживања показују да се приликом печења, посебно на температурама вишим од препоручених, могу ослободити силоксани, хемијска једињења која се доводе у везу са хормонским поремећајима и потенцијално канцерогеним дјеловањем.
Европска агенција за хемикалије (ЕЧА) класификовала је одређене облике силоксана, попут Д4 и Д5, као супстанце високог ризика (СВХЦ). Иако су силиконске површине генерално стабилне, кључно је водити рачуна о квалитету производа и избјегавати поновну употребу папира.
Папир за печење није намијењен за вишекратну употребу, након једног печења силиконски премаз може почети да пуца и испушта честице. Већина произвођача саветује да се не користи на температурама вишим од 220–230 °Ц, јер тада расте ризик од разградње силикона и преласка штетних материја у храну.
Здравије и дуготрајније алтернативе
Уколико желите да избјегнете излагање потенцијално штетним хемикалијама, размислите о трајнијим и еколошки прихватљивијим алтернативама. Уместо папира за печење, често је довољно само премазати плех са мало маслиновог уља. Нерђајући челик је одлична замјена, дуготрајан је, нереактиван и лак за чишћење.
Стаклене и керамичке посуде такође су идеалне за печење, јер не испуштају штетне хемикалије. Ту су и силиконске подлоге које могу да се користе више пута и стабилне су на високим температурама – али је важно бирати оне које имају сертификате безбједности.
Иако наведени ризици нису алармантни уколико се папир користи повремено, дугорочна изложеност и печење на превисоким температурама могу представљати проблем. Срећом, данас постоје бројне замјене које су не само безбедније, већ и дуготрајније и често исплативије.
Здравље почиње од свакодневних избора, па тако и у кухињи. Информисаност и мале промјене у навикама могу имати велики утицај – како на наше тијело, тако и на животну средину.
