1. април

Обиљежава се 1. април - Свјетски дан шале

  • Извор: Телеграф
  • 01.04.2024. 07:11

Историја збијања шала 1. априла обавијена је тајном, али док једни тумаче да се овај својеврсни "народни празник" појавио крајем средњег вијека у Европи као "Дан свих луда" који је важио и за општенародно весеље, други, пак сматрају, да коријени тог празника досежу до старог Рима, чији су тамошњи житељи умјели да се добро забављају.

И док Енглези мисле да је дан шале преузет са Истока, а 1. април зову "Даном свих глупака". Финци тај дан повезују са прољећним учењем дјеце о привредним радовима, а слично је и у Швајцарској.

Нијемци 1. април сматрају даном када се лако осјете несрећним, а своје лоше осјећање мање везују за насамаривање, а више за предање да се 1. априла родио апостол Јуда, Христов издајник.

Многи мисле да се тај обичај појавио у 16. вијеку у Француској, око 1564. године, а за оног ко је насамарен имали су обичај да кажу да је добио „априлску рибу“.

Према традицији у многим земљама, људи могу да другима приређују шале до поднева 1. априла, међутим, ако то раде послије тог времена, онда и сами постају априлске луде.

Иако не постоји тачно дефинисан одговор откада се и зашто 1. април сматра Даном шале, ово су само неке од најзанимљивијих чињеница о овом празнику, пише Телеграф.

Да ли сте знали да поријекло овог дана датира још од библијских дана. Ова теорија истиче да се празник шале слави од када је Ноје, први пут пустио голубицу да провјери да ли се вода од велике поплаве повукла. Да је то био први април потврђено је и у Хебрејској Библији, као и у 71. сури Курана. Још једна теорија говори да је Исус послат од стране Понтија Пилата до Ирода и назад баш на овај дан.

Сматра се да су Римљани и Келти празновали фестивал шала у вријеме прољећне равнодневнице која се догађа близу Дана шале.

Римљани и Хиндуси су славили Нову годину одмах након прољећне равнодневнице, која је 20. или 21. марта. У средњем вијеку, већи дио Европе је славио 25. март, празник Благовијести, као почетак празновања Нове године. Славље би трајало недјељу дана, све до 1. априла. Папа Гргур 13 је 1582. године наредио поштовање грегоријанског календара, по коме се Нова година прославља 1. јануара. Многи су одбили да се повинују календару папе Гргура и наставили да славе Нову годину око 1. априла. Они који су прихватили нови календар, тог дана су збијали шале на рачун „необавијештених“, исмијавајући њихова застарјела славља.

Једна од теорија везана је и за британског краља из 13. вијека који би сваки пут којим би прошао, проглашавао јавним добром. Једном је, 1. априла, планирао да прође кроз дио града Нотингемшира, а грађани су одлучили да му не дозволе да уђе у град. Краљ је због тога послао војску да би их казнио, али када је војска стигла, сви у граду су се чудно понашали, па је краљ прогласио град сувише глупим за казну.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: