Цијене смјештаја на мору превисоке су за већину хрватских грађана који мјесечно зарађују 1.200 евра или мање, колико износи просјечна плата у земљи. Након што се плате кредити, рачуни и храна не остане много.
У таквим околностима није ни чудо што је у ували Воз на острву Крку, гдје је камповање законом изричито забрањено, све препуно шатора.
Иако се ради о подручју гдје је камповање према законима Републике Хрватске строго забрањено, стварност на терену изгледа потпуно другачије људи кампују без икаквих посљедица.
''Надлежне службе немају довољно људи да би могле да реагују, што вам и отворено кажу када их позовете. Све док не избије неки велики пожар. Уз то, шатори заузимају мјеста и дневни купачи не могу да дођу до најбољих локација'', пише један читалац са Крка.
Немају новца за одмор
Портал Морски.хр је покушао да контактира надлежне институције, али безуспјешно. Послали су званичан упит Општини Омишаљ с питањем како планирају ријешити проблем сталног илегалног камповања у ували Воз на Крку, али до објављивања текста одговор нису добили.
Иако је кршење закона у основи цијеле приче, проблем дивљег камповања може се посматрати и кроз ширу друштвену призму. Наиме, према најновијим подацима Еуростата за 2024. годину, чак 27 одсто грађана Европске уније не може себи да приушти седмодневни годишњи одмор ван свог дома.
У Хрватској је ситуација још гора чак 34,7 одсто грађана не може да приушти седам дана одмора, било на мору, било у унутрашњости. То значи да скоро сваки трећи Хрват нема могућност да плати смјештај, чак ни у најосновнијем облику.
У том контексту, није тешко разумјети зашто се појединци одлучују за шатор и спавање у природи то је бесплатно. Али то не мијења чињеницу да крше закон, преноси портал Дневно.хр..
