Прослава рођендана је стара идеја. Можемо да захвалимо Египћанима на рођенданима, Грцима на торти, а из Њемачке долази забава.
Рођенданска торта је дефинитивно једна од најљепших успомена на дјетињство - па, барем би требало да буде, пише Н1 Словенија.
Данас је прослава рођендана догађај који дјеца тешко могу да замисле без торте разних облика и укуса, свјећица и поклона. Одакле све ово?
Прослављање рођендана има дугу традицију међу људима. Сматра се да је најстарији забиљежен код старих Египћана. Вјеровали су да фараони постају богови крунисањем. Тако је дан њиховог крунисања био "рођендан“ новог бога-фараона.
Кажу да су овај њихов концепт усвојили стари Грци, који су својим боговима донијели дарове. Једна од богиња Артемида, иначе позната као богиња рађања, дјеце, али и лова и природе, која се понегдје поистовјећивала и са Селеном, богињом Мјесеца, даривала је Грцима округлу торту или тијесто. На њега су се често стављале свијеће да би сијао као мјесец. За ову торту са свијећама се каже да је претеча данашње рођенданске торте.
Током вјекова традиција се преселила са богова на људе, а у средњем вијеку се у земљама њемачког говорног подручја славио такозвани Киндерфест.
Родитељи који су то могли да приуште даривали су на тај дан своју дјецу тортом и свјећицама - по једну свијећу за сваку годину живота и још једну као симбол наредне године. Из овога се развила традиција колача са свијећама, коју и данас познајемо.
Тих дана дјеци се нису давали други рођендански поклони, већ су им се давале само лијепе жеље.
Нарочито послије Другог светског рата, када је све више људи, барем у западним земљама, то могло да приушти, рођендани су постали оно што данас познајемо: забаве са тортама, свјећицама и поклонима.
