Спасовдан, или Вазнесење Господње, један је од највећих празника у православном календару. Слави се 40 дана након Васкрса, у знак сјећања на тренутак када се Исус Христос, након васкрсења, вазнио на небо пред својим ученицима. Тај чин симболизује завршетак Његове земаљске мисије и побједу над смрћу, а нама оставља поруку наде и вјечног живота.
У народу се вјерује да ће, ако на Спасовдан пада киша, цијела година бити родна. Народ каже: "Спасовданска киша је скупа – једна кап вриједи колико и златник".
Поред вјеровања што се временских прилика тиче, постоји и једно врло необично вјеровање када је храна у питању. Наиме, некада се сматрало да би на данашњи дан требало јести јагоде.
А зашто баш јагоде?
Јагоде су биле прва намирница која се износила на трпезу за Спасовдан. Опет по вјеровању, ово слатко и сочно воће симболизовало је срећну и берићетну годину, па је отуд био обичај да се оно прво поједе за Спасовдан.
Шта послије јагода?
Потом би услиједила чувена спасовданска цицвара, јело на бази млијека, сира, кајмака и кукурузног брашна. Како се у давна времена у Србији млијеко није износило на трпезу од Нове године по јулијанском календару која "пада" 14. јануара па све до Спасовдана, нити се млијеко додавало у храну припреману у том периоду, Спасовдан је био дан кад се млијеко враћало на трпезу.
Вјеровало се, такође, да је ово најсрећнији дан у цијелој години за започињање нових послова и дан кад се "разбијао малер". Иако је Спасовдан у црквеном календару уписан црвеним словом, наши стари су вјеровали да би на празник требало започети посао који вам раније није полазио за руком да би се "срећа окренула".
(Лепа и срећна)
