Недостатак сна је познат као пријетња по здравље, али новија истраживања показују да ни прекомерно спавање (више од девет сати) није безопасно - напротив, може бити повезано с већим ризицима него што се до сада претпостављало. Иако таква сазнања могу изазвати забуну и бригу, важно је разумјети шта заиста стоји иза ових тврдњи и шта дуже спавање може да представља.
Сан, уз уравнотежену исхрану и физичку активност, је основа доброг здравља. Док спавамо, тијело пролази кроз процесе који му омогућавају да ефикасно функционише када смо будни, од регенерације мишића до обраде успомена и регулисања емоција.
Већини одраслих је потребно између седам и девет сати сна сваке ноћи, али постоје изузеци - неки људи природно мање спавају, али и даље добро функционишу. Ипак за већину, спавање испод седам сати редовно доводи до смањене концентрације, лошијег расположења, већег стреса и мањка енергије. Хронични мањак сна повећава ризик од бројних болести, од срчаних и можданих удара до дијабетеса, анксиозности, депресије, па чак и неких врста карцинома.
Недавним прегледом више од 70 истраживања такође је установљена веза између дужег спавања и већег ризика од смртности. Уз то, продужен сан се често повезује и са здравственим проблемима као што су депресија, хронични болови, повећање тјелесне тежине и метаболички поремећаји.
Ипак, важно је нагласити да ови налази указују само на повезаност, а не на узрочно-посљедичну везу. Другим ријечима, само зато што неко дуже спава не значи да ће развити здравствене проблеме. Могуће је и да постојеће здравствене тегобе, као што су хронична болест, болови или последице лијекова, доводе до повећане потребе за одмором. Спавање, у том случају, може бити симптом, а не узрок проблема.
Фактори као што су прекомјерна тежина, пушење и седентарни начин живота, који сами по себи представљају ризик по здравље, такође могу допринијети лошем сну. Управо због тога није једноставно изоловати ефекат самог сна од генералног стила живота и здравственог стања. Дакле, ако примијетите да непрестано спавате знатно дуже него обично, то би могао бити знак да се дешава нешто озбиљније са вашим здравственим стањем, а да тога нисте свјесни.
С обзиром на то да већина људи не спава довољно, стручњаци тврде да је постизање препоручене количине сна још увијек главни циљ. Редовна физичка активност, боравак на дневном свијетлу и избјегавање екрана у вечерњим сатима могу побољшати навике спавања.
Идеална количина сна зависи од појединца, његових година и здравственог стања - на примјер, деци и тинејџерима често треба више сна, а препорука за њих је осам до 10 сати. Старијим особама, уколико немају поремећај сна, потребна количина сна је иста као у млађим годинама, а за већину одраслих, седам до девет сати сна је оптимално, преноси ''Сајенс алерт''.
.webp)
