Недостатак негативних јона у простору у којем проводимо вријеме разлог је за главобоље, вртоглавице и малаксалост пред почетак олује и у току ње.
То је ФоНету рекла специјалиста опште медицине Бисерка Обрадовић.
Да бисмо се добро осјећали, она тврди да је потребно да у једном кубном центиметру простора буде више од 1.500 негативних јона. У собама које се мало провјетравају, канцеларијама и сличним просторима има 50 негативних јона, у селима око 1.000, на планинама од 1.500 до 5.000, док је поред водопада и до 50.000 јона у једном кубном центиметру.
Обрадовић је објаснила да су тегобе, усљед недостатка негативних јона, посебно изражене код хроничних болесника, старијих људи и дјеце, јер им је хормонски систем у дисбалансу.
Помињући људе осјетљивије на временске промјене, које је означила као метеоропате, она је образложила да се код њих у већим количинама лучи хормон стреса.
"Они се много теже привикавају на временске промјене, па њихова главобоља или нека хронична болест, попут мигрене или астме, трају много дуже него код других", указала је Обрадовић.
Како је прецизирала, један од климатских фактора који утиче лоше на здравље људи, усљед промјена времена, јесте и атмосферски притисак.
"Пред промјену времена атмосферски притисак је повишен, али онда падне када услиједи лијепо вријеме и тада се лоше осјећамо, јер је људски организам у највећем проценту састављен од воде која излаже притиску обољела мјеста у тежњи да изађе напоље", рекла је Обрадовић.
Према њеним ријечима, та места су углавном код реуматичара зглобови, али један од честих проблема су и упаљени синуси, када ваздух излаже притиску слузокожу синуса.
Осим тога, како је указала, тада се у већим количинама лучи хормон стреса, поготово код метеоропата, а у мањим количинама ендорфин, познат и као хормон среће.
Самим тим, тврди Обрадовић, смањује се праг за бол, тако да неки бол нижег интензитета, уочи и током промјена времена осјећамо много интензивније.
Можда још већи здравствени проблеми настају када олуја прође, оцијенила је она и навела да је тада ваздух препун влаге, пошто долази до испаравања, што је "идеално" вријеме за топлотни удар.
"Када се организам нађе у топлој средини тежи да ода вишак топлоте, а то чини тако што се шире крвни судови, зноји се и самим тим притисак пада", рекла је Обрадовић и додала да људски организам не може да испарава када у атмосфери има много водене паре.
Додатни проблем представља и неадекватна или слабо порозна одјећа, која не допушта да организам испарава, па долази до главобоље, вртоглавице, малаксалости, а на крају може доћи и до колапса, што се протеклих дана дешавало по градским аутобусима.
"Проблем код колапса је тај што људи углавном погрешно реагују и не указују прву помоћ на прикладан начин", сматра Обрадовић.
