Наша политика је да Република Српска и Србија обиљежавају заједно све догађаје, а тако и 150 година од Невесињске пушке, рекао је на прес конференцији предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Додик је навео да је један од најважнијих устанака био Устанак у Невесињу, и он је одредио политичку судбину читавог Балкана.
"Важно је рећи да колективно памћење Срба у Републици Српској, Србији и Црној Гори остало је памћење устанка у Невесињу и онога што сљедује иза", навео је Додик.
Као предсједник Републике Српске, Додик каже да је учествовао у раду организационог одбора и да у томе учествује и предсједник Србије Александар Вучић.
"У име њега и руководства Србије и нашег руководства позивам све људе да дођу 6. јула у Невесиње и да на заједнички начин пошаљемо поруку да нисмо заборавили наше претке", поручио је Додик.
Предсједник истиче да наши преци нису штедјели своје животе како би се борили за оно што ми данас, како каже, зовемо светиња, а то је наша слобода.
"Да није било Невесињског устанка та слобода не би ојачала у нашој перцепцији и нашој вољи свих година које су долазиле послије тога. Данас у Републици Српској живимо слободан живот", навео је предсједник Српске.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић поручио је данас да ће се у недјељу 6. јула у Невесињу обиљежити 150 година од значајног историјског датума, Невесињске пушке.
"То је веома важан догађај за Републику Српску и српски народ, и захваљујем се Србији и предсједнику Вучићу што заједно с нама учествују у организацији овог веома значајног обиљежавања. У Невесињу ће тог дана бити највиши званичници српског народа, предвођени Његовом Светошћу Патријархом", рекао је Вишковић.
Премијер је поручио да су догађаји из овог периода опредијелили будућности српског народа.
"Након тога, послије Берлинске конференције, Србија и Црна Гора добиле су самосталност. Нажалост, када је ријеч о Србима у БиХ, ми смо једног окупатора замијенили другим", подсјетио је Вишковић.
Додаје да аустроугарска тиранија на срећу није трајала дуго, те да народ на неки начин то приписује Невесињској пушки.
"Ми приписујемо Невесињској пушки заслугу за доношење слободе српском народу. Важно је да тога дана будемо на том мјесту – јер 150 година се не обиљежава често", истакао је Вишковић.
Поручује да је протокол обиљежавања припреман заједно са Србијом, а да ће се на догађају у Невесињу појавити и предсједник Скупштине Црне Горе.
"То је веома важно, јер као што сам малоприје рекао – и Црна Гора и Србија добиле су државност послије догађаја који су почели у Невесињу тих година. Овај догађај ћемо обиљежити онако како доликује – 150 година од једног овако важног историјског момента за српски народ", закључио је Вишковић.
Авдаловић: Обиљежавање Невесињске пушке - јубилеј у српском народу
Обиљежавање 150 година од Невесињеске пушке је најзначајнији јубилеј у српском народу и скуп који ће по свему судећи бити величанствен, начелник Невесиња Миленко Авдаловић.
"Млађе генерације знају о овом устанку, јер су учили у школама док ми старији не знамо, јер смо живјели у држави која није изучавала такав устанак", истакао је он.
Подсјетимо, централна манифестација обиљежавања 150 година од Невесињске пушке биће одржана у недјељу, 6. јула, у Невесињу.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.
