Тешка и потресна су свједочења потомака преживјели Пребиловчана. Како се примакну вјечној кући својих предака крећу сузе, емоције и сјећања. Креће и побројавање изгубљених чланова породице.
Никола Булут за АТВ каже да су му усташе те кобне 1941 мучки убиле 12 чланова породице.
"У стрица ми је страдало седморо дјеце, у оца троје , баба, стрине... све је страдало, свако племе и презиме је страдало", прича Никола.
Ни остале приче нису ништа лакше. У овом селу је свако изгубио некога, неке породице потпуно су нестале. Само у Пребиловцима је те године убијено више од 800 мјештана а било их је тек 1000 и нешто.
"Породица из које ја долазим Булут, убијено је 149. Од мог оца породице шесторо само је он остао", рекла је Василија Ружић.
"Жалосно, али шта се може. Опет видим људи мало сретнији и задовољни. Не плачу, не кукају, муче се и живе и тако", прича Милорад Булут.
Пребиловачки мученици се не смију заборавити. Перо се сјећа сваког детаља када је из страдалних јама вадио кости својих предака.
"Ја сам сишао у сваку јаму, и сваку кост када узмеш мислиш да је онај твој најрођенији. Није лако, није лако када смо ушли у Шурманце када гледаш оне мале кошчице. Немаш шта да кажеш. То када је рађено било је велико невријеме да се нико није прехладио", каже Перо Ијачић из села Опличићи.
Намјера је била да овдје Срба не буде. Данас их ипак има, има и живота. У Пребиловцима је настањено 50-ак становника, љети је више. Ту су и они млађи нараштаји који у ово село радо дођу.
"Ја волим Пребиловце, овдје сам од 2015 године и стварно их волим. Има ли другара када си на распусту и викендом? Има. Имамо и рођаке и другаре, идемо на купање и играмо фудбала", говори дјечак Павле Драгичевић из Пребиловаца.
На спомен костурници гдје је сахрањено око 4000 Срба из овог дијела Херцеговине бачених у 13 јама, подигнут је храм Христовог васкрсења. Ускоро ће то бити и манастир обећавају надлежни. И ове године на достојанствен начин обиљежен је празник Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика.
