Милан Миличевић поднио је неопозиву оставку на мјесто предсједника СДС-а.
Након оставке упутио је, како је навео, отворено писмо члановима и симпатизерима Српске демократске странке.
"Поштовани пријатељи, искрени чланови и симпатизери Српске демократске странке, обраћам вам се отворено и без горчине, али с тугом и разочарењем које осјећам, одговорношћу коју носим као човјек који је на челу Српске демократске странке у једном од најтежих тренутака по Републику Српску и по нашу организацију. Улога предсједника Српске демократске странке је да окупља људе под окриљем странке, не само чланове него и све патриотске снаге у Републици Српској. Ту улогу сам озбиљно и искрено прихватио и давао максимум стрпљења, своје снаге, воље, времена, знања и искуства", рекао је Миличевић.
Како каже, у странци види много функционера који желе што боље да се позиционирају, али да некима амбиција превазилази сопствене способности.
"Сматрам да је амбиција увијек добар покретач, осим ако је нереална и превазилази сопствене способности недовршених личности, а таквих око себе видим неколико. Али амбиција којом угрожаваш своју странку и своје страначке колеге је болесна амбиција, а ја не функционишем на тим принципима и тако сам настојао водити Српску демократску странку. Иницијатива о мојој смјени као предсједника Српске демократске странке, коју су потписали и за коју су лобирали неки 'страначки прваци', јасно ми говори да постоји организована екипа људи у врху СДС-а али и неких других структура изван странке, која иде директно у подјелу странке и њено слабљење", написао је Миличевић.
"И није случајно да се то дешава управо сада, кад се догађају тектонски поремећаји на политичкој сцени у БиХ и Републици Српској. Постоје они којима то одговара, а посебно одговара овом режиму и онима који су на њега ослоњени, а лажно се представљају патриотама. Већ дуго то видим око себе и унутар Српске демократске странке и настојао сам то зауставити, али нажалост, неуспјешно. Ова подјела унутар Српске демократске странке је фингирана, вјештачка и смишљена, и она у чланству не постоји. Она постоји међу дјелом страначких функционера. Из ових подјела и кланова Српска демократска странка је већ ослабљена, а моја жеља и намјера да окупљам, а не дијелим, чини ми се да нема шансу да буде остварена. Немам намјеру прегласавати се о томе да ли имам ја или неко други подршку већине. И побједник и поражени су једнако губитници јер су подијелили Српску демократску странку", додао је он.
Каже, не жели да се за цијепање странке веже за његово име и поручује да је "преживио нападе и недостојних људи из СДС-а".
"Намјера ми је била и покушао сам вратити дијалог у оквире странке, а не бавити се медијским препуцавањима. Нисам у томе имао саговорнике, или сам имао неискрене саговорнике. Мени, а ни Републици Српској, не треба преполовљена и подијељена странка, али очигледно је да некима ипак треба. Од момента кад сам постао предсједник Српске демократске странке, мој отворен позив да буду чланови предсједништва странке и допринесу њеном раду имао је и један број истакнутих чланова, који то нису жељели - неки ради сујете, а неки су због других разлога одлучили да дјелују са стране. Нажалост, неутемељена амбиција и сујета појединаца превладале су разум, јединство и одговорност. Умјесто борбе за чланство, за народ и за Републику Српску, свједочимо покушају да се Српска демократска странка искористи као средство за нечије обрачуне, као одскочна даска за функције које су, изгледа, постале важније од идеала, од програма, од циљева које смо заједно градили", пише Миличевић и додаје:
"Настојао сам представљати Српску демократску странку достојно на сваком мјесту и у сваком тренутку, поштујући своје сараднике и партнере, уважавајући све добре идеје, на цивилизован и културан начин, како једино и знам. Не постоји цијена или позиција у којој бих ја био нечији послушник или марионета. Не пристајем на компромисе са онима који не знају шта значи достојанственост, одговорност и част. Посебно не пристајем на медиокритетство, а мој лични, професионални и политички интегритет нема цијену".
Додаје да оставку подноси зарад мира у кући.
"Можда нисам био лидер каквог сте сањали, али био сам, прије свега, човјек који воли ову странку, људе у њој, који се бори поштено, и који никада није био дио проблема. Нећу бити ни убудуће. Подносим неопозиву оставку на мјесто предсједника, а због мира у кући која се зове Српска демократска странка. Не због политичког пораза, не због умора, не због притисака режима, већ због оних које сам до јуче сматрао пријатељима и истомишљеницима. Због оних који су мени, а неки и странци, окренули леђа под утицајем сумњивих мотива и туђих интереса, који долазе изван Српске демократске странке. Надам се да моја оставка доноси крај подјела", поручује и закључује:
"Свим поштеним, искреним, тихим члановима Српске демократске странке, онима који носе ову странку на својим леђима, у сваком селу, у сваком мјесту желим срећу, мудрост и посебно желим да добро отворе очи. Странку не чине функције. Странку чине идеали, и људи који их носе. Повлачим се и из свих страначких органа и бићу дио моје градске организације Српске демократске странке Теслић на коју сам поносан, једне од најјачих организација странке, и бићемо још јачи јер нас води емоција, а не интереси и функције. Свим искреним и вриједним члановима Српске демократске странке, најближим сарадницима који су показали људскост и карактер, захваљујем на подршци. За њих и ради њих – вриједило се жртвовати за Српску демократску странку и Републику Српску. Они други нису вриједни моје пажње, ни мог времена, а посебно, моје породице".
