Они су примјер како можете изградити посао који служи другима и има огроман позитиван утицај на свијет.
Један од оснивача чувене апликације WhatsApp, Јан Кум, имао је тешко дјетињство и бурно одрастање, али га то није спријечило да оствари свој дјечачки сан.
Јан Кум је постао милијардер у истој згради у коју је долазио да скупља бонове за храну за себе и своју мајку. Данас, Кумово богатство износи 9,9 милијарди долара.
Право питање без одговора је – зашто још нико није снимио филм о животу оца WhatsApp-а? Као украјински имигрант који је побјегао из СССР-а, преселио се у Сједињене Државе и суочио се с још већим сиромаштвом, ипак је успио да изгради компанију вриједну милијарде долара – и то за мање од пет година, пише Лидерс, преноси Курир.
За предузетнике и пословне лидере, прича Јана Кума служи као инспирација. Поред тога што мотивише, Кум и његов пословни партнер Брајан Актон показују како развити иновативну стартап компанију. Они су примјер како изградити посао који служи другима и има огроман позитиван утицај на свијет, преноси Слободна Босна.
Живот у сиромаштву
Јан Кум је рођен 1976. године у јеврејској породици у Кијеву, у Украјини. Његов отац је радио у грађевинарству, док је мајка остајала код куће с њим. Као дијете, Кум је искусио мане живота под комунистичким режимом, што је дубоко утицало на његову снажну посвећеност приватности.
„Одрастао сам у друштву гдје се све што радите прислушкује, снима, неко вас одаје. Нико не би требао имати право да прислушкује, јер онда постајете тоталитарна држава, попут оне из које сам побјегао као дијете“, рекао је Кум за Wired.
Након пада комунизма у Источној Европи, Кумова мајка је одлучила да се преселе у Америку и започну нови живот. Њихов нови живот у Маунтин Вјуу, у Калифорнији, био је изузетно тежак. Иако је отац планирао да им се придружи, то се никад није остварило.
.webp)
Ситуацију је додатно отежала дијагноза рака код Кумове мајке убрзо након доласка у САД. Да би преживјели, мајка и син су се ослањали на социјалну помоћ, бонове за храну и субвенционисано становање. Као тинејџер, Кум је зарађивао додатни новац радећи као чистач у продавници.
Постављање темеља
Упркос тешким околностима, Кум је био самоук и није се плашио напорног рада. Двије године након доласка у САД, сам је научио да програмира. Такође се прикључио елитној хакерској групи w00w00, гдје је стекао практично знање о сајбер-безбједности.
„Много сам се забавио у тим раним данима учећи о умрежавању, безбједности, скалабилности и другим необичним стварима“, рекао је за Ројтерс.
Као и други технолошки магнати – Марк Закерберг, Џек Дорси, Лари Елисон – и Кум је похађао факултет, али није дипломирао. Напустио је Државни универзитет Сан Хозе након само годину дана због обавеза у компанији Јаху.
Тамо је и упознао Брајана Актона, с којим је касније основао WhatsApp. Њихово пријатељство се учврстило, а након десет година рада у Јахуу, дали су отказе на Ноћ вјештица 2007. године и отпутовали у Јужну Америку. Обојица су се након тога пријавили за посао у Фејсбуку – и били одбијени.
Развијање идеје за WhatsApp
Када су се вратили у САД, Кум и Актон су размишљали о покретању сопственог посла. Кум је, вођен лично тешким искуствима с комуникацијом, желио да развије једноставну, приступачну апликацију за размјену порука и позива.
У фебруару 2009. регистровао је фирму WhatsApp Inc, а апликацију је покренуо у мају. У почетку није било великог одјека, али увођење push обавјештења од стране Apple-а промијенило је све. Нова верзија апликације, покренута у септембру, доживјела је огроман успјех.
„Када је била бесплатна – 10.000 преузимања дневно. Када смо је учинили плаћеном – пала је на 1.000 дневно“, присјетио се Актон.
Одлучили су се за годишњу претплату од 99 центи, након прве бесплатне године.
Скалирање компаније
Актон је обезбиједио иницијалну инвестицију од 250.000 долара. Иако апликација у почетку није доносила профит, уложили су властите уштеђевине и нису примали плату.
До 2011. године добили су инвестицију од 8 милиона долара од Sequoia Capital, а 2013. додатних 50 милиона. У том периоду број корисника се вишеструко повећао.
Продаја Фејсбуку
Године 2014. Фејсбук нуди 19 милијарди долара за куповину WhatsApp-а. Актон и Кум прихватају понуду, али убрзо након тога одлазе због неслагања с политиком приватности и оглашавања.
Актон је одбио 850 милиона долара да би напустио фирму. Постао је дио покрета #DeleteFacebook. Кум је напустио компанију нешто касније, у пријатељском духу, али из истих разлога.
Филантропија
Актон и његова супруга Теган основали су фондацију Wildcard Giving, која кроз три друге фондације финансира бројне добротворне пројекте. До сада су донирали преко милијарду долара.
Кумова фондација, Koum Family Foundation, донирала је 10 милиона долара Универзитету Станфорд, као и десетине милиона у пројекте везане за јеврејску и израелску заједницу.
