У тексту објављеном 1. августа у аустријском листу Хојте наводи се низ нетачних чињеничних и правних околности које су посљедично аутора текста довеле и до погрешних закључака. Све су то славодобитно дочекали да пренесу 2. августа у Дневном авазу, иако би се од њихових новинара очекивали да су боље упућени у правни систем и актуелна дешавања у властитој Федерацији БиХ, али и сусједној Републици Српској, навео је савјетник предсједника Српске Марко Ромић.
Ромић је указао да другостепеном потврђујућом пресудом предсједник Додик не мора издржати казну затвора у трајању од једне године, како је то навео аустријски лист.
- И правним лаицима је познато да се казна затвора на захтјеве осуђеног може претворити у новчану казну и тиме се казна затвора не мора издржавати, а исти институт је познат и у Аустрији - истакао је он.
Ромић додаје и да аутор чланка није упознат ни са правим именом суда.
- Није ријеч о "Апелационом суду у Босни", јер такав не постоји, већ можемо само претпоставити да се ради о Апелационом одјељењу Суда БиХ - наводи он.
Ромић даље каже да је погрешно наведено да је пресуда изречена предсједнику Додику због непоштовања одлука "Високог представника Уједињених нација", јер високи представник како је дефинисан Анексом 10 Дејтонског споразума не познаје овакву формулацију.
- Можда је аутор текста мислио на околност да високи представник мора да буде именован релевантном резолуцијом Савјета безбједности УН-а. То је тачан податак, али би онда виспрени новинар морао знати да Кристијан Шмит никада није именован на Дејтоном предвиђен начин и да самим тим Шмит није високи представник, а понајмање Уједињених нација јер је тамо његово именовање одбијено - истиче Ромић.
Подсјећа да је Шмит након самопроглашења за високог представника конструисао тзв. кривично дјело под називом "непоштовање одлука високог представника", а Суд БиХ је потпуно негирајући чињеницу да у БиХ тренутно нема високог представника у складу са Анексом 10, да законе на нивоу БиХ може само доносити Парламентарна скупштина БиХ, и да вршење уставне обавезе не може бити кривично дјело, донио поменуту политичку неправну пресуду.
Ромић истиче да БиХ није од Дејтона подијељена на два ентитета, како пише аутор текста већ супротно - БиХ је настала споразумом два државотворна ентитета, међународним уговором који је парафиран у Дејтону, а ратификован у Паризу 1995. године.
- То значи да је Република Српска унијела своју државности у дејтонску БиХ - наглашава Ромић.
Он каже да је нетачно и да у Републици Српској живе само "босански Срби", јер се тиме занемарују Срби из Крајине, Далмације, Херцеговине, Рашке, Црне Горе...
- Стога је једино правилно рећи да у Републици Српској већински живе Срби, док Федерација јесте доминантно муслиманско-хрватска, као таква је и настала Вашингтонском споразумом - истиче Ромић.
Додаје и да није ријеч о два "полуаутономна ентитета" већ о државотворним ентитетима који су само неке надлежности - изричито споменуте у члану 3 Устава БиХ, повјерили заједничким институцијама БиХ, а све друге надлежности у складу са Уставом задржали.
- Два ентитета нису "повезани слабом централном влашћу", већ заједнички треба да креирају и руководе радом институција БиХ, које се нажалост све више удаљавају од дејтонског модела и дјелују антиуставно - навео је Ромић.
