"Поштовање. Правни сам насљедник имања у ФБиХ, општина Бихаћ, надомак Кулен Вакуфа. Тамо више не живи нико од Срба. Домаћи муслимани су врло активни у сјечи шуме. Сваке године се окупљамо за Преображење на нашем гробљу. Тада и обилазимо имања. Све што је доступно је посјечено. Без страха и без стида сијеку наше шуме, гајеве. Нико их не спречава у томе. Шта се да направити?"
Тако гласи само један међу хиљадама и-мејлова који су у протеклим годинама стигли на адресе канцеларија за пружање правне помоћи које стоје на располагању многобројним Србима који су током сукоба деведесетих година прошлог вијека протјерани са огњишта, а која су, из овог или оног разлога, у расподјели територије остала у границама ФБиХ.
Ратни вихор угасио је многа огњишта. Хиљаде душа са територије данашње ФБиХ морало је да напусти родну груду. Многи, осим оног што су тад имали на себи и у покојој врећици, нису ништа више ни понијели са собом, а иза њих је остајало све што су почесто и генерације с муком стварале - куће, окућнице, стока, баште, извори, воћњаци, шуме које су немилице почели да сијеку као да су њихове. А нису.
На удару
У ФБиХ је живјело, према подацима Одбора за заштиту Срба у Федерацији, 542.889 Срба и били су већински народ на 32,2 одсто територије, а данас су на нивоу статистичке грешке.
Власништво над имовином у ФБиХ има, према процјенама, око 400.000 Срба, али је велики број њих већ преминуо, а у знатном броју случајева нису урађене ни оставинске расправе.
Размјере тог проблема испливале су на видјело када је ФБиХ прије неколико година почела са хармонизацијом земљишно-књижних листова, а заузели су став да, за разлику од праксе у Републици Српске, не практикују слање ни позива сваком уписаном власнику и посједнику да би заштитио права те био уписан у евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима. То је био окидач за Српску и Србију да се удруже и покушају да што више стварних власника то и остане након нових уписа у времену када у ФБиХ раде на уједначавању земљишне књиге и катастра.
Из Српске и Србије је упозоравано да у ФБиХ уједначавају земљишне књиге (грунтовнице) и катастар. У том поступку Срби могу остати без имовине јер се не поклапају подаци грунтовнице и катастра. Такође, постоји могућност да Срби остану без земље уколико неко други користи њихову земљу више од 20 година, а они нису дали сагласност за коришћење њихове земље.
Уз то, позивали су све који имају земљу у ФБиХ да им се јаве како би добили бесплатну правну помоћ и заштитили своју имовину.
Велики број Срба, који су некада живјели у ФБиХ, а данас су расути по свијету, покреће активности да би сачувао своја имања, куће, шуме и њиве у том дијелу БиХ.
Међутим, из Одбора су поново овог мјесеца упозорили да обесправљени Срби у ФБиХ немају правну могућност да заштите имовину па су, осим кућа и објеката, изгубили и шуму коју Бошњаци бесправно експлоатишу и то већ деценијама. Неке процјене говоре о милионима и милионима марака који су зарађени по том основу.
Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић навео је да се шума бесправно сијече масовно и на подручју Бихаћа и Озрена, гдје је посјечено чак и више од 300 хектара, као и Петровца, Ливна, у мјестима око Сарајева и Зенице.
"У Зеници има човјек којем је исјечена шума на површини од 70 дунума. Човјек плаче. Вратио се, живи у шупи, а од шуме, да му је нису исјекли, могао је кућу направити", истакао је Радановић и додао да им стално стижу дописи и пријаве Срба који су напустили своја имања.
Све што је могло, посјечено је на подручју Илијаша, Нишићке висоравни, на подручју Хаџића, према Брадини, а забиљежени су и случајеви гдје су Срби били приморани да за мале паре продају шуму и комплетна имања јер би свакако остали без тога.
Неријетко се дешава да Срби, када дођу на гробље гдје им почивају родитељи и други чланови породица, гледају како им шуму извлаче, али због страха не смију да реагују.
"Шума се масовно сијече, имали смо доста имовинско-правних захтјева да се шума и земља заштити. У ФБиХ не постоји српско имање да није узурпирано. Ако нису могли узети кроз папире, да отму кроз излагања, то су исјекли и уништили", категоричан је Радановић.
Уколико Срби полицији пријаве бесправну сјечу шуме, наводи, само бивају више малтретирани.
"Сваке седмице их позивају да дају изјаве о томе када су примијетили да се шума сијече, на кога сумњају и томе нема краја, а никада нико не одговара за то. Они то и раде у договору са шумарима, јер шумари знају гдје Срби ријетко долазе и они их пошаљу у то подручје да сијеку", рекао је Радановић.
Приватне шуме у власништву Срба су бесправно сјечене широм ФБиХ. Према подацима до којих је дошао "Глас Српске", такви случајеви су забиљежени на Озрену, односно у општинама Завидовићи, Маглај и Лукавац, а често се то на дјелу види и на подручју Коњица те у катастарским општинама на подручју Бихаћа.
На подручју Бановића сјечено је у српским селима Лозна и Сеона, у општини Какањ, без сагласности власника, сјечено је у катастарским општинама међу којима су Драчићи, Сарановићи, Видуша, Миочи. Слична ситуација је била и у травничким насељима Варошлук, Засеље и Орлице.
"Гледамо и даље масовну узурпацију имовине избјеглих Срба на територији Федерације", закључио је Радановић.
Страх
Осим што страхују за огњишта, иако су многи нове домове свили далеко од родног краја, махом јер нису имали услова за живот достојан човјека у ФБиХ, и данас страхују и за себе, не желећи јавно да причају о стварима са којима се муче.
Шуме су једна од њих
"Пријављивао сам све надлежнима у општини којој припада моја парцела, али ништа се није десило. Стар сам 69 година и годинама живим у Словенији. Наслиједио сам око 12 хектара земљишта. Имао сам великих проблема у вези са сјечом шуме које сам власник. То траје. Нема начина да се то спријечи. Исто је и са пољопривредним земљиштем. Хвала за и-мејл. Лијеп поздрав и молим Вас не наводите моје име и презиме како не бих имао још проблема када дођем у завичај, гдје ни огњишта више нема. Све је уништено 1994. и 1995. године", истакао је човјек који жели да заштити благо које има у ФБиХ иако годинама живи у Словенији.
Многи се, с друге стране, нису никада вратили тамо гдје су направили прве кораке управо из страха, али и због чињенице да нису могли од руине поново да праве дом јер за њих није било и нема посла у ФБиХ.
Упућени тврде да, осим углавном у Кантону десет, односно Ливањском, нема услова за одржив повратак и да је то заправо од почетка био циљ - да се Срби не врате на огњишта, да иста прекрије коров, а земљу и шуме присвоји било ко други само не они, чак и у случајевима постојања доказа о власништву.
Да је то тако, за "Глас" истиче и Миле Марчета који је предсједник Удружења протјераних грађана општине Дрвар "Одрживи повратак".
"Послије сваког рата настрада шума и сиромах. Дошли су, направили су пилана колико хоћеш, раде и не може им се нико супротставити, а закони се не поштују. Можда и два пута више сијеку од онога за шта постоји основа", рекао је Марчета тврдећи да је својевремено и високи представник за БиХ Педи Ешдаун ходао тим шумама и обилазио шумска газдинства.
Српског народа у ФБиХ, додаје, нема јер нема гдје да се запосли пошто су све други окупирали и злоупотребљавају шуму "до бола".
"А шума са ових наших простора је била главни ресурс који је стварао, давао. Људи су то штитили, чували, а данас нема ни инспектора нити било ко пита шта је са сјечом шума. Једноставно, што би кад је српска. Ако се овим темпом настави и ако се не буде строго пришло томе, имаћемо шуме зло", истакао је Марчета.
Не улаже се ни у путеве. Доказ је, указује, онај који повезује Дрвар и Источни Дрвар.
"Говоре о јединственој БиХ, да нема граница, да ово и оно. Сви су они дошли до границе са Републиком Српском и неће да уложе фенинга тамо гдје је српска већина. Ни владе ни шумска газдинства, а најтрагичнија је чињеница да су и поткупили наших људи и опет раде шта хоће. Не знам шта више да кажем као човјек који је дуже од 30 година у невладином сектору", закључио је Марчета.
Доста проблема је, према свједочењима и записима, било на подручју Озрена. Сада их је, барем када је ријеч о појединим дијеловима, далеко, далеко мање.
"Имамо неких дојава да појединци улазе из правца Завидовића, али то још није провјерена информација о сјечи шуме која је посебно била интензивна у првим послијератним годинама. Сјекло се гдје год је могло", истакао је за "Глас" Лазо Трипуновић, представник Завичајног удружења мјештана Горња Бријесница које окупља расељене Србе са тог подручја.
Један од разлога за далеко бољу данашњу ситуацију када је у питању сјеча, он види и у чињеници да су Срби чешће на некадашњим огњиштима на Озрену.
"И овом приликом позивамо све оне који имају гдје да се врате и шта да обилазе да барем чешће долазе да би и на тај начин спријечили да им имања зарастају, а шуме бесправно сијече неко трећи", истакао је Трипуновић.
Позив у помоћ
О стотинама примјера гдје су шуме и пашњаци у власништву избјеглих и расељених Срба у ФБиХ уписани као власништво општине, свједоче позиви и дописи које они са правом власништва шаљу, између осталог, на адресе шест канцеларија за пружање помоћи и двије које су успостављене у Београду и Новом Саду.
Циљ је поучавање о поступку регистрације некретнина у ФБиХ, односно информисање о поступку успостављања или замјене земљишнокњижних уложака на територији ФБиХ, као и заштита имовинскоправних интереса и евидентирање евентуалне злоупотребе српске имовине у ФБиХ.
Странке им се, према ранијим наводима, најчешће обраћају ради пружања општих информација о успостављању и замјени земљишне књиге, замјени катастарских евиденција, ради правних савјета у вези са започињањем оставинских поступака и поучавања о правима која се уписују у земљишну књигу и у катастар.
Својевремено су из Канцеларије за пружање бесплатне правне помоћи која је смјештена у Источном Сарајеву истакли да су упознати са проблемима Срба који имају непокретности у ФБиХ као што су бесправна сјеча шуме, незаконита узурпација имовине, ометање посједа, те још невраћени војни и цивилни станови.
"Позивамо Србе који имају земљу у ФБиХ (куће, њиве, шуме, пашњаке, воћњаке, ливаде или друго земљиште) да пошаљу молбу за помоћ или да се јаве на телефоне како би добили бесплатну правну помоћ и заштитили своју имовину", писало је у једном од позива из Српске и Србије свим Србима који вуку коријене из данашње ФБиХ.
Смеће и отпад
Поруке које су стизале канцеларијама за пружање правне помоћи откривају много тога. Међу њима је и она са простора Србије у којој је истакнуто да је у то вријеме у Бихаћу био у току оставински поступак.
"Моја кућа, која је била изграђена пред рат, порушена је, а када сам дошао у родни крај, моја парцела је била затрпана смећем и којекаквим отпадом. И зна се ко је то оставио, али", писало је у једној поруци Драгана М. који од 1995. године живи у Новом Саду.
Сметају и споменици
Ђорђе Радановић је својевремено упозоравао да су Срби избјегли са подручја ФБиХ, поред крајишких, прогнаних из Хрватске, највећи страдалници ратова на територији бивше Југославије. Он је навео да у ФБиХ постоје 163 насеља која су 1991. године била чисто српска, а која су потпуно срушена до те мјере да камен на камену није остао.
"Имамо цркве које ни дан-данас нису обновљене, попут оне у селу Врело поред Цазина. Суочени смо са рушењем гробаља, споменика. Евидентирани су и напади на објекте СПЦ, нарочито на подручју Сарајевског кантона. Имали смо и нападе на Србе током обиљежавања православних празника, од којих и онај током прославе Илиндана у Пожарници код Тузле, када је локални муслиман пуцао у ваздух и побјегао", навео је Радановић уз опаску да сва српска дјеца у ФБиХ не могу да уче ни ћирилицу.
