Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац рекао је да је мапа раста која треба да буде предочена ЕУ у фази израде, те додао да српска страна није сагласна са одређеним амбициозним ставовима Уније који нису у складу са Уставом и дејтонском структуром БиХ.
Кошарац је истакао да Српска и њени представници на заједничком нивоу активно, интензивно и конструктивно раде на имплементацији обавеза како би БиХ отпочела преговоре са ЕУ.
Он је додао да на кредибилан и аргументован начин континуирано износе приједлоге рјешења, водећи рачуна о уставном капацитету Српске, ФБиХ и заједничког нивоа.
- У фази смо израде Мапе раста, коју заједно са другим земљама западног Балкана, треба да предочимо ЕУ. Када је у питању Мапа раста, коју на заједничком нивоу дефинишемо уз пуну видљивост Српске и ФБиХ, нисмо сагласни са одређеним амбициозним ставовима ЕУ, који нису у складу са Уставом и дејтонском структуром БиХ - навео је Кошарац.
Он је појаснио да одређена питања, која су у уставној надлежности Српске и ФБиХ, не могу бити пренесена на заједнички ниво под плаштом амбициозности према ЕУ.
Такође, додао је, питања која нису усаглашена у БиХ и која нису дио програма рада Савјета министара и министарстава, не могу бити стављена у фокус амбиција ЕУ, попут закона о гасу на нивоу БиХ или укидања ентитетског гласања јер су то ствари на које Српска никада неће дати сагласност.
- Нама је то неприхватљиво, јер је противуставно и антидејтонски. Наш допринос изради Мапе раста је неупитан, као и опредјељење да заједно са институцијама ФБиХ и заједничког нивоа радимо на испуњавању потребних услова и кориговању одређених питања, све уз поштовање Устава и Дејтона - написао је Кошарац на Инстаграму.
Он је нагласио да је политика предсједника Републике Српске Милорада Додика и институција Српске усмјерена на испуњавање услова за чланство у ЕУ, уз пуну видљивост Српске, што је и у свим досадашњим процесима омогућено и јасно.
Кошарац је истакао и чињеницу да је досадашња пракса показала да су одређене шансе које нуди ЕУ у правилу биле условљене додатним захватима кроз систем реформи.
- Стога сам опрезан и са најавом да ће ЕУ издвојити шест милијарди евра за западни Балкан, од којих ће за БиХ наводно бити издвојена милијарда евра - каже Кошарац.
Нада се да ће БиХ у наредном периоду, поштујући рокове које је поставила ЕУ, изаћи са рјешењима која су резултат унутрашњег договора два ентитета и преедставника три конститутивна народа, без мијешања странаца.
