Анђелија К. из Обреновца, оголила је своју емотивну животну причу у којој је открила невјероватне детаље. Кад јој је било најтеже, помоћ је потражила на Острогу, а оно што јој се тамо догодило, памтиће док је жива.
Њену исповијест преноси се у цјелости.
"У животу сам могла свашта да очекујем, али не и да ће да ме остави дечко са којима сам провела 9 година у вези. Почели смо да живимо заједно, били смо на корак до брака… Али, кад сам била убијеђена да нам је најљепше и кад сам се спремала за то да постанем супруга и мајка, он ме је оставио и избацио из куће. Сазнала сам да је то урадио због доста млађе дјевојке која нам је редовно долазила у кућу. Мислила сам да је само пријатељица његовој сестри, али се испоставило да ме је све вријеме варао са њом.
Тугу коју сам тада осјетила никада раније нисам доживјела. Свијет ми се преко ноћи срушио на главу, остала сам потпуно сама. Доживјела сам нервни слом, нисам знала како ћу даље, једини излаз видјела сам у томе да дигнем руку на себе… Моја породица прозрела је моје намјере, те нису смјели да се одвоје од мене, нису ме остављали саму чак ни када спавам. А ја, из дана у дан постајала сам све депресивнија. Ријешила сам да се убијем, рекла сам себи “ово се мора завршити што прије”.
Бог ме спасио
Колегиници са посла причала сам шта ме снашло, а она као да је осјетила да се опраштам од ње… Рекла ми је “Имала сам исти проблем, ријешио га је разговор са свештеником у оближњем манастиру”. Очајна и узнемирена, узела сам његов контакт и позвала га, а он ми је рекао да могу да дођем кад год пожелим. Нисам дуго чекала, отишла сам сутрадан у манастир, а оно што сам тамо доживјела било је велико отрежњење.
“Дијете моје, Бог никоме не даје већи крст него што га може понијети на својим плећима! Запамти то!”, рекао ми је и отворио ми очи. Након пола сата разговора, кренула сам кући, а кад сам излазила повикао је “Стани!”, скаменила сам се и окренула се, а он је само изустио “Дјете моје, тај дечко није за тебе! Покушаће да ти се врати, буди паметна, све је на теби! Није за тебе, нека ти ове ријечи увијек буду на памети!
Од тог дана, почела сам више да цијеним себе. Пожељела сам да одем на Острог. Видјела сам да из Обреновца иду организоване туре, па сам их одмах контактирала. Међутим, рекли су ми да су сва мјеста попуњена, а ја сам се растужила, пише стил Курир.
“На Острог се не иде кад ти хоћеш, него кад те свети Василије позове”
Након 5 дана позвали су ме из агенције и рекли да су се ослободила два мјеста, те да морам одмах да кажем да ли желим да идем. Без размишљања сам прихватила и почела да плачем од среће. Кума је кренула са мном, а оно што нам се десило је невјероватно.
Изненадила сам се кад сам видјела колико људи чека у реду да уђе у ову светињу. Док смо чекали улазак у манастир, свештеник је пролазио поред колоне људи како би све благословио.
Кад је дошао до мене, зауставио се. Узео ми је руку и рекао “Све ће бити у реду, немој да бринеш! Проћи ће!”. Одједном сам почела да се смијем, добила сам невјероватан напад смијеха, а затим сам бризнула у плач. Напољу је било готово 40 степени, небо је било ведро, а онда је одједном почео пљусак. Киша је лила као из кабла. Други знак ми није требао, све сам схватила! Кад је кума погледала у моје лице, занијемела је од шока! Није могла да вјерује да се смијем и плачем у исто вријеме.
Легле смо да спавамо, а око 2 сата иза поноћи, само сам скочила. Осјетила сам као да ме је неко извукао из постеље. Силу коју сам осјетила немогуће је описати ријечима, буквално сам имала осјећај као да ме је неко носио. И вјерујем да је то био он, свети Василије.
На путу до куће дешавале су се невјероватне ситуације, а ја сам константно добијала знакове поред пута. Од тога дана, мој живот се потпуно промијенио. Почела сам коначно да живим и да вреднујем себе и живот који ми је Бог подарио.
Захвална сам Богу и дечку што ме је оставио, јер да није, никад не бих научила да живим! Људи, вјерујте, после сваке олује и кише, долази сунце! И да, Бог заиста никоме не даје више него што може поднијети!", написала је она.
