Међутим, завршетак животног круга никако не означава крај и одлазак у заборав. Наши вољени и даље живе у нашим мислима и драгим успоменама. Док одласком на гроб изнова им одајемо почаст. Можемо слободно да кажемо да обичаји након сахране, такође, имају велики значај код нас.

Када се иде на гробље, а када не?

Хришћанство истиче да је дужност сваког од нас да чува успомену на претке. А то ћемо најбоље учинити кроз молитвене разговоре са њима, сјећања на дивне дане проведене заједно и, наравно, посјетом њихове вјечне куће. Значи, у сваком тренутку, кад год пожелите, можете отићи на гробље. Чак и када се у цркви не врше помени за упокојене.

Ипак, највеће недоумице везане за питање: “када се не иде на гробље” стварају велики вјерски празници. Многи људи сматрају да се за Божић и Ускрс не посјећују преминули. Што је погрешно мишљење.

Наиме, дан када је Исус Христ побиједио смрт и на тај начин свим људима подарио вјечни живот слави се неколико дана. Управо је други дан по ускрснућу посвећен преминулима. Према обичајима, за Побусни понедељак треба “побусати” гробове најмилијих бусењем са зеленом травом. У неким крајевима Србије он се обиљежава као задушнице. На гробље се износе фарбана јаја и пале свијеће.

И за најрадоснији хришћански празник, Божић, посјећују се преминули. Односно, на први дан Божића дијели се јело за покој душе умрлих и одлази на гробље. Док се у давна времена вјеровало да је вечера припремљена за Бадње вече намијењена мртвима, па су се они на њу и позивали, преноси Стил.

Шта кажу народна вјеровања за сахране?

Култ мртвих прожет је мистичним вјеровањима. Једно од њих јесте да ноћу не треба ићи на гробље. Заправо, наглашава се да су ове посјете веома опасне. Разлог за то лежи у објашњењу да је гробље град мртвих, гдје бораве њихове душе.

С обзиром да поред добрих, постоје и зли дуси, посјетом у ноћне сате можете их узнемирити. Што за посљедицу има долазак болести, несрећа, материјалних и других проблема у вашу породицу.

Пратите нас и путем Вибера