Живот пише најневјероватније романе, а један такав пун боли, наде и ишчекивања исписао је о судбини Мејреме Каришик из Новог Пазара! Ова скромна и простодушна жена прије неколико дана загрлила је свога сина Фарука, од ког је растављена практично када је био беба и ког није видјела пуних 40 година!
Овај чудесни сусрет догодио се у селу Трнава крај Новог Пазара захваљујући несебичном ангажману хуманитарца Хиде Муратовића и његове екипе.
Наиме, Мејрема се као млада удала на Косову и Метохији. У Приштини је и родила сина. Међутим, недуго након порођаја, због извјесних проблема, њена породица је дошла по њу и вратила је кући, а она дијете оставила.
Њен муж, Ђемо Бериша, који је већ имао двојицу синова из претходног брака, њиховог сина је, када је имао свега шест мјесеци, дао на усвајање.
Мејрема раздвајање од свог чеда никада није пребољела. То је увијек била жива рана. Тражила га је годинама, сваки дан причала о њему, бога молила да га види прије него што умре и онда - десило се чудо.
Четири деценије касније син се појавио на прагу куће своје старе мајке.
"Мајко, то сам ја. Ја сам твој син", рекао јој је Фарук загрливши је.
Мејрема, изнемогла и слаба, ширила је руке и у сузама говорила: "Сине мој... Алаху драги, да ли сањам?"
Грлила га као да се плаши да је све сан и да ће јој измаћи.
"Све је у реду, све је у реду... Мајка моја. Сад сам ја ту, не плаши се... Биће све у реду, твој Фарук је ту“, говорио јој је син, ког су такође преплавиле емоције. И он је њу чврсто грлио.
"Моја мајка, моја добра мајка" говорио јој је њежно.
У снимку овог сусрета, који је објављен на Јутјуб каналу Хида Муратовића, Фарук Бериша испричао је и како се осјећао у том тренутку.
"Имао сам шест мјесеци када сам усвојен. Ти родитељи који су ме усвојили су умрли. Умро је и мој биолошки отац. Захвалан сам богу и свима што су ме спојили са мајком. Ја сам се данас поново родио када сам видио мајку. Данас је најсрећнији дан. Они који су ме усвојили дали су ми име Мустафа. То име ми пише у документима, али ја сам Фарук Бериша и она је моја мајка", испричао је Фарук.
У кући Мејреме тог дана коначно се чуо смијех. Породица се окупила, сви су славили, а Мејрема сина није пуштала.
Све ово не би било могуће да није било хуманитарца Хида.
"Прије два мјесеца сам чуо за њу и отишао сам седам километара од Новог Пазара у село Трнава. Она се прије 40 година удала у Приштини за човјека који је био 20 година старији од ње и имао је дјецу из првог брака. Родио се Фарук. Међутим, нешто се десило и она се вратила кући, а Фарука је отац дао на усвајање. Та породица му је дала друго име и презиме и нико није могао да га нађе. Нико није знао ни да ли је жив", прича Хидо за Курир.
Фарук, с друге стране, није ни знао да је усвојен док није напунио 18 година. Живио је у Приштини као и, занимљиво је, његова полубраћа, али нису знали једни за друге.
"Снимак који сам објавио видјела су и Фарукова полубраћа. Мејрема је на снимку јасно рекла своје име и презиме, као и податке свога мужа. Схватили су да је то њихов отац и почели да траже Фарука. Нашли су га уз помоћ пријатеља и рекли му да му је мајка жива. Био је у шоку јер је вјеровао да је она умрла, тако су му раније неки испричали... И онда, прије пет дана, позвали су ме и казали да стижу да виде Мејрему", прича Хидо и додаје да до овог сусрета никада не би дошло да нема добрих људи:
"Доброта је дар од бога, а доброта се не продаје нити купује. Ако људи забораве добро, бог неће!", пренио је важну поруку овај хумани човјек.
Сестра Садија: Ово је највећи и најсрећнији дан
Мјеремина сестра Садија такође је дошла да види Фарука. И она је била пресрећна јер су мајка и син након толико година заједно.
"Сестра је 40 година плакала и кукала. Викала је: 'Да видим сина, па да умрем!' Годинама смо га тражили, али нисмо могли да га нађемо, јер се звао и презивао другачије, поклоњен је био... Ово је стварно највећи и најсрећнији дан у животу“, прича она.
