Марко је везан за респиратор али остварио је велику жељу: Отпратио је кћер до олтара

Болест је постепено напредовала, а Марко се од септембра налази на одјељењу за дуготрајну респираторну његу. Тамо му медицинско особље пружа потребну његу, док му свакодневица углавном пролази у устаљеним болничким рутинама, пише Кроатив.

Међу данима обиљеженим лијечењем и прилагођавањем здравственом стању посебно се радовао једном догађају – вјенчању своје кћерке.

Био је срећан због ње, али истовремено тужан јер је вјеровао да због болести неће моћи да присуствује свечаности. Желио је да је отпрати до олтара, држећи је под руку, онако како је замишљао годинама.

Медицинско особље помогло у организовању одласка

Запослени на одјељењу за дуготрајну респираторну његу обратили су се удружењу које помаже у остваривању посебних животних жеља . Његов тим прихватио је организацију Марковог одласка на вјенчање , у сарадњи са особљем које свакодневно брине о њему.

Чланови тима посјетили су га у болници како би га упознали и с медицинским особљем договорили све детаље. Здравствено стање захтијевало је пажљиву припрему, па је прије одласка требало испланирати сваки корак.

Упознали су срдачног човјека којем је породица изузетно важна и на којем је болест оставила видљиве посљедице. Могућност да ипак буде уз кћерку на дан њеног вјенчања донијела му је велику радост.

Након припрема и договора с медицинским тимом Марко је кренуо према цркви .

Више од 250 гостију присуствовало породичном тренутку

На вјенчању се окупило више од 250 гостију. Црквом је одјекивала музика, а Марков долазак додатно је обрадовао породицу и госте.

Када су га угледали, гости су му прилазили видно дирнути. Многи нису скривали сузе због чињенице да је, упркос тешком здравственом стању, успио да дође и учествује у важном дану своје кћерке.

Потом је услиједио тренутак којем се највише радовао.

Марко је био уз своју кћерку и, држећи је за руку, отпратио је до олтара, гдје ју је чекао будући супруг . Тиме му се остварила жеља за коју је страховао да ће због болести остати неиспуњена.

Церемонију пратио из првог реда

Током цијелог обреда Марко је остао у првом реду, одакле је могао изблиза да прати вјенчање . Више пута су му потекле сузе радоснице док је гледао кћерку и њеног супруга.

За њега је то била прилика да накратко изађе из болничке свакодневице и буде дио породичног догађаја којем се толико радовао.

Након церемоније чланови тима који су му омогућили долазак остали су још неко вријеме на свадбеном слављу, дијелећи радост с породицом и гостима.

(Кроатив)