Живот је, тек сада, поново добио смисао, каже за Милан Зељић, који се након двадесет девет година живота у Шведској доселио у Јелићку. Пуног срца поново је отворио врата куће његовог дједа Стојана и почео да живи живот о коме је маштао.
"Овдје има тај жар живота, социјалног друштва неке нормале, тамо је то хладно, нема љубави између људи, ако ја сједим у аутобусу и 50 редова од мене и нико не прича ни са ким. Ја овдје кад сам био социјалног друштва имао сам више него тамо за 5 година", каже Милан Зељић, Јелићка.
Милан је рођен у Шведској. Тамо су остали родитељи, браћа и сестре. Али он више није могао. Као дијете је долазио у Јелићку одакле му је мајка, али и Дубицу, очеву родну груду. Вожња трактором остала је као највећа успомена из дјетињства и оно што Милан жели да научи и своју дјецу.
"Ја сам био овдје и ’94, ’95 и сваке године. Мислим да једну годину нисам дошао у Републику Српску, можда мало слабије причам али отац ми је у Шведској од '87 па због тога", каже Зељић.
Повратка у Шведску нема, то је сигурно, каже Милан. У Јелићкој планира да обрађује земљиште као што је то некада радио деда Стојан али и ужива у љепоти живота које, како Милан каже, само село и Република Српска могу да пруже.
