Српска православна црква сутра обиљежава Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу. Вечерас уочи празника православни вјерници палиће лиле као симбол прославе, заштите дома, чишћења и обнављања енергије.
Неколико дана прије Петровдана чланови заједнице праве лиле од брезове или трешњеве коре, које се су се савијале кружно попут ,,ветрењаче“ и причврсти на врх штапа дужине, а потом сушиле. Догађај паљења ватри се одиграва уочи Петровдана и праћен је низом обичаја, међу којима су и брање цвијећа и плетење вјенчића. Упркос току врема, овај обичај је очуван и данас, иако то сада изгледа знатно другачије него некада, говори професор доктор Ирена Мадар Тањга.
"Паљење ватре је оно што вежемо за земаљски приказ сунца. Петровдански обичаји су због занимљивог обичаја очувани и до данас. Палила се колективна ватра у селу најчешће на раскрсницама у ратарским крајевима, а у сточарским крајевима код торова. Палиле су се лиле, којима су се обилазили торови како би се заштитила стока. Приликом обиласка торова у селу прикупљани су дарови, најчешће сир. На крају обиласка, сви учесници поворске би се налазили поред велике ватре, гдје се правила гозба, док се у појединим крајевима та гозба правила наредног дана или викенда", објашњава Мадар Тањга.
Са првим сумраком, како је то било некада, стока би се затварала у торове, потом би младићи палили лиле и обилазили торове. На тај начин би се, како подсјећа, њихова снага пренијела на природу која се штити.
"Данас су учесници у паљењу лила најчешће дјеца, па данас тај обичај некако има забавни карактер. Још једна ствар која је данас другачија него некада јесте само прављење лила, некада су прављене од пруиродних материјала. Прављене су од коре трешње, јавора или бора, а данас имамо модерне лиле. У једном периду је био обичај да се пале и гуме, а данас имамо лиле које се могу купити и у којима је петроле у малим посудама", говори професор доктор Ирена Медар Тањга.
Иако традиција налаже да је паљења лила начин да се заштити природа, паљење велике количине гима и разног отпада доприноси само њеном уништењу.
"Није у духу српског обичаја да се уочи Петровдана пали велика количина гума и разног отпада. Лиле се пале од коре трешње, али то се мора радити на отвореном простору гдје нема могућности тај пожар пренесе на објекте и околину. Пожар се развија јако врзо али његов развој зависи од количине ваздуха, материје која сагоријева и временских прилика. У овако екстремно топлим данима пожар се веома брзо развија и шири. Пожар на отвореном поростору може достизати брзину од неколико десетина километара на сат", командир ватрогасне бригаде Бањалука Мирослав Малинић.
Командир ватрогасне бригаде Бањалука Мирослав Малинић упутио је апел грађанима да вечерас паљењу лила приступе са свим мјерама опреза како би се избјегло избијање пожара и загађивање ваздиха.
Подсјетимо, на југу Херцеговине, у Требињу и околини данима траје борба са пожарима.
