Право благо се налази на граници БиХ и Србије

Иако сада броји око 1.500 становника, некада је управо ово мало мјесто било велики римски административни центар са чак 40.000 житеља.

Скелански римски град Муниципијум Малвезацијум први је открио аустроугарски историчар Карл Пач крајем 19. вијека који је открио надгробне споменике, римску некрополу и касноантичко гробље.

Вишковић јасно поручио: Неће бити милости

"Ту се налазио један велики град који је имао своје уређене путеве којима је новац ишао до Вишеграда и даље према Дубровнику. Локалитет се простире на око 900 квадрата, а на око 100 квадрата се налазе мозаици на којима су остали сачувани мотиви, ту су и остаци римских терми, зидова. С обзиром на величину просторија и квалитет мозаика претпоставља се да је то био објекат неког градоначелника", кажу за РИНУ у Археолошком музеју у Скеланима.

Овај археолошки локалитет је од изузетног значаја како за домаће, тако и за свјетске истраживаче и археологе. Доприноси и туристичком развоју општине Сребреница.

Током претходних година вршена су бројна археолошка истраживања, а крајем 2023. године завршени су радови на заштити локалитета. Постављена је тада надстрешница, заштитна ограда, адекватно освјетљење и обиљежено је налазиште информационом таблом.

"Више од 100 година прича о овом локалитету је била заборављена, јер се мислило да је током времена ријека Дрина све однијела и уништила, јер се након првобитних истраживања Карла Пача она излила. Међутим, на иницијативу археолога Мирка Бабића из Бијељине отпочела су археолошка истраживања 2008. године на више локација у Скеланима. Радило се око пет седмица, а током првих дана откривен римски мозаик, који се сматра једним од најбоље сачуваних. Потом са даљим ископавањима почели су се указивати остаци велелепне палате, за коју се претпоставља да је била у употреби до почетка 4. вијека када је страдала у ратном сукобу", додали су саговорници РИНЕ.

Милијарде људи у опасности: Гугл послао хитно упозорење

Након ових истраживања основан је Археолошки музеј у Скеланима, а потом је Комисија за очување националних споменика 2011. године прогласила Археолошко подручје Скелани националним спомеником Босне и Херцеговине.