Српска православна црква 27. јуна по новом (14. јуна по старом календару) слави Светог пророка Јелисеја, једног од највећих пророка Старог завјета и насљедника Илијиног духа. Његово име и дјела уткали су се дубоко у народну побожност, посебно као заштитника вида и оних који пате од очних болести.
Иако се у библијској хронологији појављује прије више од девет стотина година прије Христа, његов лик и данас живи у молитвама, народним обичајима и вјеровању да овај дан доноси очишћење тела и душе.
Ко је био пророк Јелисеј?
Према Библији, када је Господ одлучио да узме пророка Илију к себи, рекао му је да за свог насљедника одреди Јелисеја, сина Сафатова, из племена Рувимова, из града Авелмаула. Илија му преноси божју вољу, огрће га својим прорчким огртачем и моли од Бога двоструку мјеру духа, коју Јелисеј и прима.
Од тог тренутка, Јелисеј напушта дом, породицу и све што има, и креће за Илијом, спреман да се потпуно преда служби Господу. Када Илија бива узнесен на небу огњеним колима, Јелисеј остаје његов достојни насљедник, и започиње пророчку службу још већом силом и снагом.
Најпознатија чуда Светог Јелисеја
Свети Јелисеј је у народу познат као велики чудотворац, један од најмоћнијих пророка у историји.
Према вјеровању, међу његовим чудесима издвајају се:
"Раздвајање воде Јордана, баш као што је Мојсије раздвојио Црвено море.
Учинио је горку воду у Јерихону питком, бацивши со у извор.
Позвао воду у ископане ровове у рату с Моавићанима, спасивши војску жеђи.
Умножио уље у посудама сиромашне удовице – оно није престајало да тече докле год је било празних судова.
Васкрсао мртвог сина жене из Шунема, која га је хранила и примала као Божијег човека.
Са само 20 хлепчића нахранио је 100 људи – један од најстаријих примјера умножавања хране у хришћанској традицији.
Исцелио сиријског војводу Наамана од губе, након што се седам пута окупао у ријеци Јордан.
Ослијепио цијелу сиријску војску, а затим је пустио без освете – у знаку Божје правде.
Нагнао другу непријатељску војску у бјекство гласовима и халабуком који су чинили да вјерују да их је опколила велика сила.
Предсказао многе догађаје, како царствима, тако и појединцима – даром дубоке пророчке јасноће."
Како га Црква прославља?
Српска православна црква сваке године 27. јуна празнује Јелисејевдан. Тог дана у црквама се служи литургија у његову част, читају се молитве за исцељење, а посебно за очне болести. Његов тропар (глас 4) гласи:
"Анђео у тијелу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење.“
Народна вјеровања и обичаји на дан Светог Јелисеја
У народу је овај дан заветни за све који имају проблема с очима. На тај дан, вјерници одлазе у цркве и манастире, гдје се, према старом обичају, ноктима загребе мало малтера са зида светиње, а потом се тиме благо протрљају капци, уз тихе молитве, најчешће „Господи помилуј“. Вјерује се да ће овај чин донијети олакшање и излечење.
Још једно раширено вјеровање гласи:
"Јелисијеј просо сије, иде Вида да обиђе."
На овај дан није дозвољено радити у пољу, осим ако се сије просо. Сматрало се да тада све што је црвено у кући – одјећа, тканине, мараме и каишеви – треба изнијети на сунце, да се “провјетравају” и ослободе негативне енергије.
Народ вјерује да се овај тропар говори јер призива исцелитељску благодат Светог Јелисеја, који је од Бога добио силу да лијечи болести, посебно очне, и да помогне свима који му се са вјером обраћају. Сматра се да се изговарањем ових ријечи молитвено дозива његова заштита, нарочито у данима болести, немоћи и потребе за просветљењем – како духовним, тако и тјелесним.
У неким селима, жене које плету или везу тог дана, пошкропе водом лице, а затим говоре:
"Види, Видо, како везем; што очима видим, рукама стварам."
На овај начин се спаја дан Светог Јелисеја и предвечерје Видовдана, у којем се призива духовни вид и јасноћа пута који долази.
Повезаност са Видовданом
Будући да Јелисејевдан пада дан уочи Видовдана, обичаји ова два празника се често преплићу. Јелисеј отвара очи народу, припрема срце за оно што ће се открити на Видовдан – било кроз снове, знакове или осјећања.
Зато се и каже:
"Ко с вјером гледа, Јелисеј му отвара очи."
У неким крајевима Србије, овај дан се проводи у тишини, без великог посла, уз пост, молитву и припрему душе – као нека врста духовног чишћења пред велики народни и историјски празник који слиједи.
Свети пророк Јелисеј није само библијски лик из давних времена – он је и данас жива снага вјере и утјехе. Његова животна прича нас учи послушности Богу, напуштању света зарад вишег позива, милосрђу и правди.
Народ га памти по чудима, Црква га слави као исцелитеља, а традиција га повезује с видом – тјелесним и духовним. Ако га тог дана са поштовањем призовемо у молитви, вјерује се да ће нам помоћи да јасније гледамо, дубље осјећамо и сигурније ходамо кроз живот.
(Телеграф)
