Горња Радња је село мајстора. А тамо мајстори сложни, посебно у радним акцијама. Тако су се сложно прихватили посла и на уређењу храма у селу.
Свако ради оно што најбоље зна.
"Иде напријед. Радимо, сви смо добри парохијани. Шта сте ви радили? Ја камене послове радим, око камена, стазе, предулаз, око цркве тротоаре", каже Милорад Пуљић, мјештанин Горње Радње, Теслић.
А ко не стигне на радну акцију, од срца да прилог. И тако се овдје послови нижу један за другим.
"Завршили капију, такође радимо ограду од камена. Ако Бог да планирамо овдје да изградимо овдје један велики паркинг који ће имати улогу и фудбалског терена да можемо одржавати и турнире, парохијски дом смо средили", прича Љубомир Босић, јереј.
Посебно радује то што је храм Светог Лазара Косовског окупио и младост која је остала у селу. А млади овдје са посебном емоцијом причају о својој светињи.
"Од крштења, од четврте године сам почео долазити са баком и стрицом. Одувијек је та црква имала неки посебан значај за мене. Баш сам се фино осјећао у цркви и ево сада када је дошао нови свештеник помажем у олтару и све што треба", прича Стефан Топрек, мјештанин Горње Радње.
"Сваке недјеље сам ту на служби. Свештеник ме једне прилике позвао да му помажем у олтару. И од тада долазим редовно и ако се нешто ради и ако сам у прилици да помогнем, ту сам колико могу помоћи од себе", каже Дарио Шакановић, мјештанин Горње Радње.
И тако Радњанска Лазарица, камена црква, топлог срца, у себи чува дух цијелог села. А сваки камен на овој светињи поносно носи траг сељачких руку. Народ Горње Радње камен, са којим је зидао цркву, вадио је из својих њива. Тако су у њене зидове уградили су оно што ни вријеме, ни киша, ни вјетар не могу да однесу. То су љубав, вјера, нада и слога као православна душа села.
.webp)
