Након јечма при крају је и жетва пшенице, приноси и квалитет су изнад свих очекивања, али срећу домаћих ратара квари ниска откупна цијена, која је вишегодишњи разлог неслагања откупљивача и произвођача који ће сутра сјести за преговарачки сто да би покушали да нађу заједнички језик и превазиђу незадовољство.
Због актуелног стања у сектору ратарства и млинско-пекарске индустрије Српске у просторијама Привредне коморе сутра ће бити одржан састанак представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Репунлике Српске, Министарства трговине и туризма Републике Српске, Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, примарних пољопривредних произвођача и представника Групације млинско-пекарска индустрија која дјелује унутар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе Републике Српске.
"Основни циљ састанка је детаљна анализа актуелног стања у сектору уз учешће свих релевантних субјеката", навели су из Привреде коморе Републике Српске.
Помоћник министра пољопривреде Саша Лалић за "Глас" каже да овим састанком настоје још једном посредовати у превазилажењу проблема.
"Сваке године у јуну се прави криза када је ријеч о откупу пшенице и иако цијену одређује тржиште, почесто се перцепира као да министарство диктира тај износ. Циљ састанка је да се види постоји ли могућност за преговоре и договоре, да млинско-пекарски сектор каже које су им сорте пшенице потребне и интересантне и за које би на крају платили више даби их пољопривредници имали у асортиману, бар идуће године. Да буде скројен неки договор или уговорена производња, што би било најбоље за произвођаче, али и све остале у овом сектору", казао је Лалић.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић ићи ће на састанак, али нема превелика очекивања.
"Чисто сумњамо да се на том састанку може постићи било какав договор, али нада да ће преовладати здрав разум и да ће коначно неко схватити важност свега што пољопривредници раде постоји. Изнијећемо своје ставове, али нисмо оптимистични да ће се то завршити ишта боље него састанци протеклих година", рекао је Маринковић.
На састанак би требало да дође и директор Пољопривредно-производног предузећа "Јелена" из Козарске Дубице Марко Влајсевић, који сматра да проблеме треба рјешавати, али не у жетви, већ много раније.
"Ми смо већ изашли са откупном цијеном. Сточну пшеницу плаћамо 36 фенинга, а висококвалитетне сорте између 39 и 42 фенинга. До сада смо примили 5.000 тона жита на складиштење, али само 1.500 тона је оног квалитетног које ћемо откупити и самљети у брашно. То је генерално највећи проблем када је ријеч о домаћој пшеници, махом је сточна, око 85 одсто, док је свега 15 одсто погодно за млинску производњу. Настојим бар са ратарима у Козарској Дубици да то промијеним, да нагнам кооперанте да сију квалитетну пшеницу, зато и нудим вишу цијену за њу", рекао је Влајсевић.
Он сматра да се на републичком нивоу мора тежити ка производњи у омјеру 50 одсто сточна, 50 одсто квалитетна млинска пшеница.
"У том случају бисмо мање увозили, а овако се не можемо ослонити на домаће ратаре, јер ако не увеземо пшеницу, увозићемо брашно", сматра Влајсевић.
У Семберији, као највећој житници Српске, откупна цијена знатно је нижа.
"Житопромет" је најавио оквирну откупну цијену пшенице за ову сезону, која се креће између 0,34 и 0,36 КМ по килограму. То је ван сваке памети, али ми немамо другог избора. Већина произвођача им је већ предала род, јер нема гдје да је складишти и сада нам је могу платити колико хоће. Не вјерујем да састанак може шта промијенити - истакао је предсједник Удружења пољопривредних произвођача "Села Семберије" Бошко Радић.
Подршка
Саша Лалић каже да је квалитет овогодишњег рода одличан те да приноси у просјеку достижу око шест и по тона по хектару.
"То је изнад вишегодишњег просјека, с тим да има произвођача код којих су приноси по девет и десет тона по хектару. И иако ми на цијену откупа не можемо утицати директно, индиректно и те како утичемо кроз подршку коју пружамо ратарима. Лани смо произвођачима пшенице исплатили девет милиона КМ, а ове године директно близу 12 милиона КМ, као и два милиона за дизел гориво", подсјетио је Лалић.
