Топлотни талас у пуном јеку: У наредним данима температура и до 43 степена

 Мало ли је и то.

Метеоролози објашњавају како се мјерења раде:

- Да бисмо могли да поредимо температуру, ми и други заводи у свијету, мора да постоји један исти систем, а то каже да се мјери температура ваздуха. Не температура подлоге, не температура ваздуха у аутомобилу, не температура асфалта, која љети може да буде сигурно и 50 до 70 степени, када се термометар стави директно на сунце, онда се термометар грије. Ми не добијемо температуру ваздуха, већ температуру термометра. Често чујемо и информацију да ми мјеримо температуру у неком дебелом хладу. Као што можете видјети, температура се мјери у заклонима и једини хлад који термометар има је само тај кров, да не би сунце гријало директно термометар, односно, ми мјеримо температуру ваздуха, дакле на исти начин широм свијета - појашњава метеоролог Милица Ђорђевић.

Зато заштита радника код нас није као у свијету.

Слабо се брине о радницима, чије је радно мјесто на отвореном. Послодавци неријетко не слушају препоруке. Законе би ваљало мијењати. Поруке су то синдикалаца.

- Ми немамо ни у Закону о раду, ни у Закону о заштити на раду, прописано колико је то висока или ниска температура по којој радници би требало једноставно да се смакну и да у том периоду не раде - каже Драгана Врабичић, предсједник Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности.

Ваљало би прилагодити радно вријеме. Није ријетко да ти радници у амбуланту долазе са симптомима топлотног удара. То би требало да се води као повреда на раду, порука је медицинске струке.

- Још нисам нашла послодавца да ће тако нешто да потпише, него повреду на раду увијек траже. Кажу, то мора бити посебна дијагноза као повреда, а то је код нас дефинисано другачије у медицинској струци. Међутим, и излагање високој температури је врста повреде - сматра Милијана Ђајић, доктор породичне медицине.

Високa температура највише угрожава оне који имају хронични проблем са срцем.

Ипак, сви би требало да се припазимо. По оваквом времену нико није безбједан.

- Неријетко млади људи, ако не узимају довољно течности, нам долазе са палпитацијама, са учесталим лупањима срца, осјећајима замора, гушења, малаксалости, неријетко и ниског крвног притиска. Дакле, губитак течности оставља своје посљедице и на то треба да обрате пажњу и изузетно младе особе - изјавио је Бојан Станетић, кардиолог.

Течност, течност и течност, одзвања ових дана.

И док такви савјети стижу, грађани у више дијелова Бањалуке немају ни капи воде. Нема више ни рачуна бањалучког "Водовода". Блокирани су због дуга за струју у износу од 850.000 КМ. Чиме ће то гасити, још се не зна. И то је забринуло Бањалучане.

Значи ли то да до даљњег остају без воде? Питали бисмо то директора Александра Золака, али на наше позиве није одговарао.