Извор:
АТВ
14.07.2024
18:58
Топлотни талас у пуном је јеку. Немамо предаха ни у ноћним, ни у јутарњим часовима. Врхунац се очекује у уторак, када је најављено и до 43 степена. Можда субјективни осјећај буде јачи, али температура неће прелазити више.
Мало ли је и то.
Метеоролози објашњавају како се мјерења раде:
- Да бисмо могли да поредимо температуру, ми и други заводи у свијету, мора да постоји један исти систем, а то каже да се мјери температура ваздуха. Не температура подлоге, не температура ваздуха у аутомобилу, не температура асфалта, која љети може да буде сигурно и 50 до 70 степени, када се термометар стави директно на сунце, онда се термометар грије. Ми не добијемо температуру ваздуха, већ температуру термометра. Често чујемо и информацију да ми мјеримо температуру у неком дебелом хладу. Као што можете видјети, температура се мјери у заклонима и једини хлад који термометар има је само тај кров, да не би сунце гријало директно термометар, односно, ми мјеримо температуру ваздуха, дакле на исти начин широм свијета - појашњава метеоролог Милица Ђорђевић.
Зато заштита радника код нас није као у свијету.
Слабо се брине о радницима, чије је радно мјесто на отвореном. Послодавци неријетко не слушају препоруке. Законе би ваљало мијењати. Поруке су то синдикалаца.
- Ми немамо ни у Закону о раду, ни у Закону о заштити на раду, прописано колико је то висока или ниска температура по којој радници би требало једноставно да се смакну и да у том периоду не раде - каже Драгана Врабичић, предсједник Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности.
Ваљало би прилагодити радно вријеме. Није ријетко да ти радници у амбуланту долазе са симптомима топлотног удара. То би требало да се води као повреда на раду, порука је медицинске струке.
- Још нисам нашла послодавца да ће тако нешто да потпише, него повреду на раду увијек траже. Кажу, то мора бити посебна дијагноза као повреда, а то је код нас дефинисано другачије у медицинској струци. Међутим, и излагање високој температури је врста повреде - сматра Милијана Ђајић, доктор породичне медицине.
Високa температура највише угрожава оне који имају хронични проблем са срцем.
Ипак, сви би требало да се припазимо. По оваквом времену нико није безбједан.
- Неријетко млади људи, ако не узимају довољно течности, нам долазе са палпитацијама, са учесталим лупањима срца, осјећајима замора, гушења, малаксалости, неријетко и ниског крвног притиска. Дакле, губитак течности оставља своје посљедице и на то треба да обрате пажњу и изузетно младе особе - изјавио је Бојан Станетић, кардиолог.
Течност, течност и течност, одзвања ових дана.
И док такви савјети стижу, грађани у више дијелова Бањалуке немају ни капи воде. Нема више ни рачуна бањалучког "Водовода". Блокирани су због дуга за струју у износу од 850.000 КМ. Чиме ће то гасити, још се не зна. И то је забринуло Бањалучане.
Значи ли то да до даљњег остају без воде? Питали бисмо то директора Александра Золака, али на наше позиве није одговарао.
Најновије
Најчитаније
14
08
13
58
13
57
13
45
13
35
Тренутно на програму
13:10
Народ прича (Р)
репортажна емисија
13:40
Телетрговина
телетрговина
13:55
Вијести
информативни програм вијести
14:00
Карирани нинџа
филмски програм
15:30
Технолошки милијардери (Р)
документарни програм
16:30
Вијести
информативни програм вијести
16:35
Народ прича (Р)
репортажна емисија