У новембру прослављамо двије велике славе: Почиње и Божићни пост

Митровдан

Српска православна црква и вјерници 8. новембра обиљежавају Митровдан, православни празник посвећен Димитрију Солунском.

Овај дан је у календару означен црвеним словом, а у предању се означава и као хајдучки растанак, и доба је године када почиње зима.

Митровдан важи за једну од највећих слава код Срба и за њега се везује велики број народних обичаја и вјеровања.

Митровдан је празник посвећен Димитрију Солунском, античком заповједнику Солуна који је одбио да изврши наређење цара Максимилијана о прогону хришћана и јавно је проповиједао ту вјеру као једину праву.

Због тога је бачен у тамницу гдје је мучен и погубљен.

Тајно је сахрањен, а према предању, његов гроб је одисао босиљком и смирном, па је због тога прозван Мироточиви.

Врачеви

Српска православна црква 14. новембра, обиљежава празник посвећен Козми и Дамјану, у народу познат као Свети Врачи.

Ови свеци се сматрају заштитницима љекарске професије. Свети Врачи обиљежавају се с увјерењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током цијеле године.

Болесници се завјетују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји вјеровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама.

Ђурђиц

Српска православна црква 16. новембра обиљежава празник посвећен Обновљењу храма Светог великомученика Георгија, у народу познатији као Ђурђиц.

Ђурђиц је једна од најчешћих слава, а црква га помиње као борца за хришћанство и великомученика.

Свети Георгије погубљен је 303. године. Био је Христов војник који је одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју вјеру.

Аранђеловдан

Православни вјерници 21. новембра славе Сабор светог Архангела Михаила, у народу познатог као Аранђеловдан. У црквеном календару овај дан је означен црвеним словом.

Према црквеном предању, Архангел Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава оног који је као Бог. Аранђеловдан је био крсна слава Немањића (славили су га Стефан Немања, цар Душан…), а данас је то трећа најучесталија слава у српском народу.

Мратиндан

Српска православна црква и њени вјерници 24. новембра славе Светог мученика Стефана Дечанског и Светог Мину, а данашњи дан се у народу још и назива Мратиндан.

На Мратиндан ништа се не даје из куће, не преде се вуна нити се шта пере, а не раде ни обућари и кројачи.

Свети мученик Стефан Урош Трећи Немањић познат као Стефан Дечански, син је краља Милутина и отац цара Душана. Наш народ овог свеца прославља као Мрату, по Светом Мартину, који се некада прослављао на овај дан.

Свети Јован Милостиви

Српска православна црква и њени вјерници 25. новембра славе Светог Јована Милостивог, патријарха Александријског који је живио крајем шестог и почетком седмог вијека. У црквеном календару овај дан је означен црним, подебљаним словом.

Овај празник се још назива и хришћански дан доброте јер је овај светац познат по праштању.

Заговарао је да се не треба светити непријатељу, већ да треба поштовати правило из Новог завјета “ко тебе каменом, ти њега хљебом”.

Свети Јован Златоусти

Православни вјерници 26. новембра обиљежавају дан посвећен Светом Јовану Златоустом, најчувенијем проповједнику у историји цркве, те важном реформатору и подвижнику. У нашем народу овај дан обиљежава се и као крсна слава. Свети Јован Златоусти убраја се и у Света три јерарха који се празнују 12. фебруара. Овај светитељ поштује се у цијелом хришћанском свијету. Био је патријарх у Цариграду и аутор књиге “О свештенству”, као и неколико веома цијењених бесједа због чега је и добио надимак “Златоусти”.

Свети апостол Филип

Српска православна црква и њени вјерници 27. новембра обиљежавају Светог апостола Филипа, ђакона из Кесарије (данашња Палестина) који је цијелог живота проповиједао хришћанство и описмењавао све оне који су жељели учити, без обзира на вјеру и националност.

Овај празник је значајан и по томе што су у овај дан покладе пред Божићни пост, који се зато понекад назива Филиповим постом.

Матејевдан

Православни вјерници 29. новембра обиљежавају дан Светог апостола Матеја, а у народу је овај празник познат и као Матејевдан. Овај дан се обиљежава и као крсна слава, посебно међу Србима у Херцеговини, премда није претјерано учестала. Матеј је био цариник и сакупљач пореза, али је на први позив Господа пуним срцем и раде воље кренуо за Христом.

У новембру почиње и Божићни пост, односно 28. новембра.