Све више је младих који желе да уче вјеронауку. Више од 90% основаца похађа часове. Вјероучитељи су постали омиљени у школама, не само међу ученицима него и колегама.
"Могу да кажем да је вјеронаука заиста доживјела један процват, у смислу да је предмет заиста у школама озбиљан, предмет се изучава, има своје уџбенике, своје наставне планове и програме, и оно што је најважније, сваки вјероучитељ у школи је омиљени наставник“, рекао је протојереј Драган Поповић, члан КО из Епархије звоничко-тузланске.
Бројка расте и у средњим школама. Иако је у средњој још увијек изборни предмет, из године у годину све је више заинтересованих.
"Православну вјеронауку у Републици Српској у основним школама похађа око 92% ученика, док у средњим школама око 86%. Веома битно је да нагласим је да је вјеронаука исто тако враћена у средње школе прије 5 година и тих првих година од повратка православне вјеронауке у средње школе, изучавало је око 82%, а сада већ имамо 86%“, изјавио је Славољуб Лукић, инспектор-просвјетни савјетник за православну вјеронауку.
Образовни систем у Српској је на правом путу након што је прије тридесет година враћена вјеронаука, кажу из Републичког педагошког завода. Једно вријеме била је занемарена, али сада јој је враћено мјесто које јој припада, свјесни су и у Заводу.
„Вјеронаука има један посебан положај у образовном систему и рекла бих да је незамјењива карика у правилном функционисању школе, родитеља, али и ученика. Вјероучитељ је једна посебна личност која самим својим присуством даје један специфичан тон школи, мислим да је то нешто што смо препознали, не могу рећи на вријеме, али вратили смо се, ипак, у једном тренутку“, сматра Слађана Танасић, директор Републичког педагошког завода.
Многи грађани с поносом истичу своју вјеру, млади признају да с радошћу похађају часове вјеронауке. Али чини се да и даље има оних на које је комунистичко доба оставило посљедице.
„Мислим да је значајна вјера, то је наш пут кроз живот, наша традиција, наше све.“
„Мени значи вјеронаука, идем у цркву и то је моја вјера, то је моје све.“
„Ја сам, како се оно каже, у тим Титовим водама и једноставно кад одем рецимо на изборе па видим учионица вјеронауке, ја се сав најежим.“
„То је нешто ипак најчистије. Ја бих увијек рекла да се врате вјери, јер ништа их друго не учи тренутно добром.“
„Ја сам ишао, али сматрам да свако треба да изабере свој пут. (Све више младих бира вјеронауку, да ли је то по Вама добра ствар?) Сматрам да јесте обзиром у каквом друштву живимо и држави, обзиром на нашу историју и традицију сматрам да је то добро.“
Вјеронаука није само предмет изучавања, већ животни пут испуњен љубави према Богу и ближњима. Упркос изазовима савременог доба, православље остаје снажан извор духовне подршке и смисла за све вјернике.
