Српска православна црква и вјерници славе Ивањдан, рођење Светог Јована Претече. Његово име се, између осталог, везује за крштење Исуса Христа на ријеци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак Новог завјета и проповеди хришћанске вјере.
Ивањдан je хришћански празник којим се обиљежава рођење Светог Јована Крститеља.
Ниједан светитељ нема толико пута спомен у години – обиљежава се рођење, усековање, сабор, три обретења Светог Јована чије се име везује за крштење Исуса Христа на ријеци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завјета и проповеди хришћанске вјере.
Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства.
Народно празновање Ивањдана потиче из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
У народу познат као "девојачки празник"
Ивањдан је у народу познат и као "дјевојачки празник" због бројних обичаја и ритуала који су посвећени женском роду.
Вијенци од ивањског цвећа, пјесма дјевојака, кићење куће за здравље укућана, само су неки од обичаја који прате Ивањдан.
Понегдје је обичај и да се кроз вијенце од уплетене јованове траве на Ивањдан провлаче жене које немају дјецу, а желе их.
У неким дијеловима Србије постоји вјеровање и да дјевојке које нису удате данас треба да у саксији посаде мало жита које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико су клице као прстенови, то значи да ће се на јесен сигурно удати.
Такође, распрострањено је мишљење да се на данашњи дан може видјети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме, у посљедњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.
Брање љековитих трава и плетење вијенца
У низу живописних обичаја посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвијећа, праћено пјесмом дјевојака.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и пјевало.
Према обичајном календару, три дана пре и три дана послије празника, не улази се у виноград.
Каже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увијек пада у вријеме Петропавловског поста, па се овог дана не мрси.
(РТС)
.webp)
