Иако цијене секундарних сировина и материјала осцилирају под утицајем глобалних кретања, домаћи привредници истичу да посла има, јер отпад, који стиже у откуп, већином завршава у иностранству, док је појефтињење челика донекле олакшало рад грађевинском сектору.
Секундарне сировине попут отпадног жељеза, бакра, алуминијума и месинга важан су ресурс у индустрији, како домаћој тако и међународној. Њихове цијене се углавном, тврде откупљивачи, формирају на берзама и зависе од глобалних догађаја, попут сукоба и криза у тешкој индустрији.
Директор предузећа "Секундарац" из Градишке Владимир Турјачанин каже за "Глас" да се на тржишту секундарних сировина уочава блага стабилизација, али да су цијене и даље подложне честим промјенама.
"Због дешавања у свијету, цијене иду горе-доље. Чим Запад донесе неку одлуку, то се одмах прелије и код нас, јер све је то берзанска роба. Тренутно откупне цијене су отприлике на прошлогодишњем нивоу, а обојени метали су најнестабилнији, буквално се мијењају на дневном нивоу“, тврди он.
Истиче да глобалне турбуленције ремете пословне планове и онемогућавају дугорочна планирања.
"Ми не можемо утицати на дешавања, само се прилагођавамо. Посла има, али је потражња у свијету генерално опала“, истакао је Турјачанин, код којег су тренутне откупне цијене жељеза 0,35 КМ по килограму, алуминијума 2,70 КМ и бакра 11,50 КМ.
И у бањалучком предузећу "Призма комерц" потврђују да цијене осцилирају, али и да имају срећу што раде са стабилним партнерима у иностранству.
"Откупне цијене на мало код нас се крећу од 25 до 40 фенинга, док се са правним лицима договарамо директно, у зависности од количине. Посљедње двије године, откад у потпуности извозимо, биљежимо раст пословања“, казала је директорица Сузана Мајсторовић, наводећи да берза служи као оријентација, док је ситуација на терену често другачија.
Директор требињског предузећа "Сировина комерц" Срђан Радовић каже да су понуда и потражња смањене у односу на прије неколико година, али да се ипак може рећи да посла има.
"Цијена жељеза је пала, сада је 33 фенинга по килограму, док је лани у ово вријеме била и 50. Бакар је око 11 КМ, алуминијум око двије, инокс 1,20 КМ“, истиче Радовић, додајући да је битно да и даље постоји свакодневна активност.
Да тржиште сировина не трпи једносмјерне трендове показују и подаци из грађевинског сектора, гдје је ове године дошло до осјетног појефтињења грађевинског челика и других репроматеријала.
Директор и власник предузећа "Јокић инвест" из Зворника Иво Јокић каже да су арматурни и бетонски материјали у просјеку јефтинији за око 50 марака по тони у односу на прошлу годину, док је цијена конструкционих челика нижа и до 100 марака.
"Свако појефтињење много значи, јер мањи трошкови у набавци материјала директно утичу на конкурентност фирми на тржишту“, казао је Јокић.
Сада су, тврди он, у бољој позицији да коригују цијене и на тај начин остану у трци. Према његовим ријечима, цијене у стамбеној изградњи тренутно су стабилизоване, а у наредном периоду не очекује се њихов раст.
"Напротив, могуће је чак и благо снижење, јер појефтињење улазних сировина неминовно повлачи и корекцију цијена некретнина“, рекао је Јокић.
Челичане
Иво Јокић каже да су секундарне сировине значајно појефтиниле, али да то нема директан одраз на грађевински сектор у оној мјери у којој се очекује.
"Тржиштем секундарних сировина, посебно отпадног жељеза, у великој мјери управљају челичане у смислу коликим капацитетом раде и колико им је тог материјала потребно. Због тога и поред пада цијена секундарних сировина, грађевински сектор то не осјети пуним интензитетом“, појаснио је Јокић.
