Тако је и са подизањем засада леске. Са привредне тачке гледишта, у повољним еколошким условима и са релативно скромним економским улагањима у односу на друге врсте воћака, љешник даје добре приносе, а тиме и велику рентабилност.

Србија има веома повољне услове за гајење ове културе – одговарајућу климу, терен и земљиште за гајење леске. Леска успијева и даје одличне приносе у равници и у брдским условима, док на већим надморским висинама и на сиромашнијим земљиштима даје нешто слабије резултате.

Гајење леске не захтјева толико ручног рада колико друге воћне врсте. Поред редовне заштите, ђубрења, неопходног наводњавања и постављања ограде због зечева и срндаћа, најзначајније операције се своде на резидбу, уклањање изданака, одржавање засада и сакупљање лешника.

У савременим, интензивним засадима, готово све ове мјере се изводе машински, изузев резидбе која тражи највише ручног рада.

Трошкови подизања једног хектара леске су знатно мањи него трошкови подизања једног хектара јабуке или крушке. Први приходи се могу очекивати у четвртој, петој години, а у каснијим годинама приходи се прогресивно увећавају. Просјечан период експлоатације љешника је око 40 година.

Стабилна цијена љешника, без већих осцилација, као и велика потражња, неки су од разлога експанзије ове културе. Такође, државне субвенције за подизање засада, као и за инвестиције у механизацију и у системе за наводњавање су од помоћи, као и средства из ИПАРД програма која су неки произвођачи љешника већ користили.

Према подацима Привредне коморе Србије, површине под леском скоро су па удвостручене у протеклих пет година – од 2018. године, када је било 4.363 хектара под овом културом до 2023. године у којој је забиљежено 8.592 хектара. Дуплиране површине су резултирале и скоро удвострученим приносима па је тако 2018. године укупан принос љешника у Србији износио 5.427 тона, да би се 2023. године тај принос увећао на 10.190 тона, што је и даље далеко од домаћих потреба за овим воћем.

Пратите нас и путем Вибера