Према подацима Централне банке БиХ, највећи дио кредитног задужења отпада на ненамјенске потрошачке кредите, који су крајем 2024. године износили 9,32 милијарде КМ, чинећи чак 71,2 одсто укупног дуга становништва. Овај износ је осам одсто већи у односу на 2023. годину, када су износили 8,59 милијарди КМ.

Ови подаци јасно указују на то да грађани БиХ најчешће узимају кредите како би покрили текуће трошкове и непредвиђене издатке, што одражава економске изазове с којима се суочавају.

Руси повратили контролу над три мјеста у Курској области

Други по значају су стамбени кредити, чији је износ крајем 2024. године достигао 3,10 милијарди КМ, што чини 24 одсто укупног кредитног задужења грађана. У поређењу с крајем 2023. године, стамбени кредити су порасли за 382 милиона КМ, што указује на континуирану потражњу за некретнинама.

Анализа дугорочних трендова показује да је кредитно задужење становништва у посљедњих 16 година порасло скоро три пута.

2008. година - укупан дуг износио 4,35 милијарди КМ, од чега су 2,98 милијарди КМ чинили ненамјенски потрошачки кредити, док су стамбени кредити износили 1,02 милијарде КМ. 

2014. година - укупни кредити нарасли на 5,96 милијарди КМ, с ненамјенским кредитима од 4,4 милијарде КМ, а стамбеним кредитима од 1,23 милијарде КМ. 

2024. година - дуг премашује 12,88 милијарди КМ, с доминантним растом ненамјенских кредита на 9,32 милијарде КМ и стамбених кредита на 3,10 милијарди КМ.

Цвијановићева заказала ванредну сједницу Предсједништва о буџету

Економисти упозоравају да овакав тренд раста задужености може бити сигнал смањене куповне моћи грађана, који све чешће посежу за кредитима како би покрили свакодневне трошкове. Истовремено, раст стамбених кредита показује интерес за улагање у некретнине, али и потенцијалне ризике ако дође до раста каматних стопа или погоршања економске ситуације, пише портал Црна хроника.

Пратите нас и путем Вибера