Током иранске револуције крајем 1970-их, свијет је био свједок нафтног шока какав до тада није забиљежен. У само годину дана цијена сирове нафте више се него удвостручила – износила је преко 100 долара по барелу, што је тада, узимајући у обзир инфлацију и монетарну ситуацију, била готово незамислива бројка.
Тај историјскии скок изазвао је рецесије, енергетске рестрикције и панику широм свијета. Данас, више од четири деценије касније, геополитичке напетости у регији поново су у порасту – али јесмо ли уопште у сличној опасности?
Посљедњих мјесеци поново се говори о Ирану, нуклеарном програму, нападима и могућем затварању Хормушког мореуза – кључне тачке за свјетски проток нафте. У прошлости, и сама пријетња таквим блокадама била је довољна да уздрма тржишта. Али сада, иако цијена Брент нафте повремено скаче – са 70 на 77 долара, па се потом врати – тржиште не реагује ни приближно тако драматично као некада.
Зашто? Одговор лежи у промијењеној структури глобалне производње и потрошње. ОПЕК, организација земаља извозница нафте, некада је имала готово потпуну контролу над тржиштем. Данас њихов удио у свјетској производњи не прелази трећину, пише "Брукингс".
САД, захваљујући фракингу и ширењу нафтне индустрије, постале су један од највећих произвођача. Ту су и Канада, Бразил, Норвешка, Нигерија… Другим ријечима, свијет више није талац неколико произвођача са Блиског истока.
А што је с регионом?
Иако се цијене нафте глобално донекле стабилизују, хрватски возачи, на примјер, то често не осјете у џепу. Прије три године, када је барел коштао око 90 долара, бензин се код наших комшија продавао по 1,76 евра, а дизел по 1,79, према "ринокархиреу". Данас, и уз нешто ниже цијене нафте, гориво и даље стоји око 1,50 до 1,60 евра, у зависности од врсте и локације.
Кључно је разумјети да цијену на пумпама не диктира само сирова нафта – ту су и рафинеријске марже, акцизе, порези и марже трговаца. Но највећу улогу, посебно у краткорочним скоковима, често игра – паника.
Када се у медијима почне говорити о “могућем поскупљењу“, људи масовно хрле на бензинске пумпе. То додатно подиже потражњу и ствара привид несташице, чиме се заправо генерише простор за нове скокове цијена. Ради се о својеврсном самоиспуњавајућем пророчанству.
Поређења ради, аустријски грађани данас бензин плаћају отприлике једнако као Хрвати, иако имају значајно виши стандард. И док је у неким земљама западне Европе већ годинама присутан тренд електрификације возног парка, у Хрватској се и даље највише купују половни дизелаши.
Постоји опасност
Један од кључних фактора који би могао значајно утицати на глобалне цијене нафте је потенцијална блокада Хормушког мореуза – стратешког морског пролаза који повезује Персијски залив с Оманским заливом и Индијским океаном. Кроз овај мореуз свакодневно пролази око 20 % укупне свјетске нафте, што га чини најважнијом енергетском артеријом на планету.
Иран је више пута у прошлости запријетио затварањем пролаза као одговор на међународне санкције или војна дјеловања против његових интереса. Иако се до сада такве пријетње углавном нису оствариле, довољно је да тензије порасту и да тржиште реагује панично, као што се догодило у бројним историјским кризама.
Стручњаци наглашавају да би и краткотрајна блокада Хормушког пролаза изазвала експлозију цијена нафте на свјетском тржишту, уз могуће поскупљење и до 20–30 долара по барелу у врло кратком року.
Међутим, већина аналитичара сматра да је потпуна блокада мало вјероватна, с обзиром на огромне посљедице и по сам Иран, који такође зависи од извоза нафте.
Није као прије
Упркос томе, геополитички ризик који представља Хормушки пролаз остаје снажна карта у иранској спољнополитичкој игри – и фактор који међународна тржишта, укључујући наше, помно прате.
Важно је нагласити и да тржиште нафте више не реагује на геополитичке пријетње с истом тежином као некада. Данас постоји више алтернатива, више залиха, и више политичких алата за стабилизацију. Но психологија потрошача остаје иста. Страх од несташице, поскупљења, рата – и даље дјелује као окидач који празни новчанике брже од самог раста цијена барела, пише "Инвестопедија".
Закључно – да, цијене нафте и даље зависе од политичке ситуације, али свијет је научио лекције из 1979. Данас смо отпорнији, бржи у прилагођавању и више децентрализовани. Ипак, наши лични џепови нису имуни на панику. Кад сљедећи пут чујете да би гориво “могло поскупјети”, сјетите се: можда се више ништа стварно није промијенило – осим нашег страха.
