Европска валута изгубила је у посљедњих пет година на вриједности скоро 23 одсто, што значи да се данас за једну те исту своту новца може купити далеко мање него у претпандемијском периоду с почетка 2020. године.
Открива ово и такозвани калкулатор инфлације из којег се може видјети да је вриједност евра у овом посматраном периоду значајно изгубила на својој вриједности, прво због прекомјерног штампања новца, а онда и негативних посљедица рата у Украјини и многобројних сулудих санкција које су довеле до раста цијена енергената па самим тим и основних животних намирница.
Према овом калкулатору, оно што се 2020. године могло купити за 100 евра, за то исто данас треба издвојити 23 евра више.
Евро је у посљедњих пет година имао просјечну стопу инфлације од 4,2 одсто, што је довело до кумулативног раста цијена. Када се све сумира, подвуче црта, данашње цијене су за 1,23 пута веће од оних из 2020. године, односно реална вриједност евра, с којим је конвертибилна марка ванбрачно везана путем каренси борда – значајно је пала те људи за исту своту новца могу купити далеко мање артикала него прије пет година.
Неком ће се учинити да се не ради о проблематичном губљењу вриједности евра, који инфлација попут мољца полако, али сигурно изједа, али ако се за примјер узму већи и озбиљнији бројеви, онда све поприма и драматичне димензије.
Претпоставимо да је неко 2020. имао могућност да ''заштека'' нешто евра за црне дане, рецимо 10.000 или 50.000. Они су у посљедњих пет година ''изгубили'', односно инфлација им је појела 2.280, односно 11.400 евра. У случају 500.000 евра то износи чак 114.120.
Узме ли се као репер већи временски размак, може се видјети да се ради о тренду, да инфлација једе вриједност новца. Она је у посљедњих 20 година појела вриједност евра за чак 53 одсто. Куповна моћ од 100 евра из 2005. еквивалентна је данашњој вриједности од 153.
Оно што је карактеристично за посљедњих пет година јесте да су била два критична период, и то 2022. и 2023. када је инфлација појела девет, односно шест одсто вриједности европске валуте. Примјера ради, она је у вријеме велике финансијске кризе износила тек 3,34 одсто
Слична ситуација је са фунтом и доларом. Ни главна свјетска валута није остала имуна на сва свјетска дешавања. Куповна моћ 100 долара у 2020. години еквивалентна је данашњој од око 124. Када је у питању британска фунта, она је изгубила вриједност за 25 одсто, док је швајцарски франак опет показао отпорност на све спољне утицаје те је у посљедњих пет година изгубио на ''тежини'' за само седам одсто.
Неки су очигледно схватили да држање новца у сламарицама није рјешење те да ако желе да сачувају његову вриједност – нађу алтернативу. Злато се показало као једно од најсигурнијих уточишта капитала.
Да је тако говори и кретање вриједности овог племенитог метала на свјетским берзама. Због велике потражње цијена злата је удвостручена у посљедњих пет година. Једна унца злата је почетком 2020. коштала око 1.800 долара, а данас око 3.400, што значи да један грам данас кошта 178 марака. Слична је прича и са сребром, које је и попут злата постало интересантно многима који покушавају да нађу одговор на инфлацију те сачувају зарађено и стечено од инфлаторног мољца, преноси Глас Српске.
Они који су рецимо 2020. имали 50.000 евра и нису били у групи оних који су тај новац држали у некаквом “штеку”, већ су се одлучили да купе злато, у поменутом периоду не само да су сачували вриједност свог новца, већ су и добро профитирали, па и кад се узме у обзир валутна инфлација.
Ови други то нису успјели, па чак ни они који су новац држали орочен у банкама.
Инфлација евра
ГОДИНА ВРИЈЕДНОСТ ИНФЛАЦИЈА
2020. 100 0,74
2021. 102,9 2,90
2022. 112,3 9,19
2023. 119,4 6,28
2024. 122 2,17
2025. 122,8 0,68
