Недавно, породице, предузећа и владе живјели су у свијету бесплатног новца, када је референтна каматна стопа Федералних резерви САД била на нули, али сада изгледа да је са тим завршено, пише "Блумберг".
Приноси на 30-годишње америчке трезорске обвезнице су ове недјеље порасли за пет одсто, што је први пут још од 2007. године.
Важност трезора помаже да се објасни зашто је кретање на тржишту обвезница толико важно. Све друге обвезнице се упоређују са њима, јер оне представљају основну стопу без ризика. Ако приноси трезора расту, то се онда шири на тржишта, утичући на све, од кредита за аутомобиле, до јавног задуживања и трошкова финансирања корпоративних преузимања.
Према Институту за међународне финансије, рекордних 307 билиона долара дуга је остало неизмирено у првој половини 2023.
Драматични потреси на тржиштима
Постоји много разлога за драматичну промјену на тржишта обвезница, али три су најважнија. Економије, посебно америчка, показале су се робуснијим него што се очекивало, а то одржава инфлацију, приморавајући централне банке да подижу каматне стопе.
Владе су се обилато задуживале током пандемије да би заштитиле своје економије. Али сада владе ове дугове морају да рефинансирају и то по много скупљој цијени. Политичка дисфункција и снижавање кредитног рејтинга су ову ситуацију само отежале, преноси РТ Балкан.
Цијена новца сада расте, а то доноси велике промјене у финансијском систему и економијама.
За многе потрошаче, хипотеке су најдраматичније мјесто гдје се осјећа раст каматних стопа. Британија је ове године била одличан примјер. Многи који су користили подстицаје из ере пандемије да склопе јефтине послове сада морају да рефинансирају дугове и суочавају се са шокантним скоком плаћања.
Као резултат тога, и цијене некретнина су под притиском. Зајмодавци биљеже пораст неплаћања, а како показује истраживање Банке Енглеске, ово је највиши ниво од глобалне финансијске кризе.
Пораст трошкова хипотеке је сада нешто што се дешава свуда. У САД, 30-годишња фиксна стопа је премашила 7,5 одсто. Другим ријечима: за хипотеку од 500.000 долара мјесечна плаћања износе отприлике 1.400 долара више.
Терет пада на домаћинства
Више стопе значе да владе морају да издвајају више новца. У периоду од 11 мјесеци, до августа, камате на дуг америчке владе износиле су 808 милијарди долара, што је око 130 милијарди више него претходне године.
Тај рачун ће наставити да расте што дуже остану повишене каматне стопе. Заузврат, влада ће морати или да позајмљује још више новца, или одлучи да мање троши.
И друге западне земље покушавају да се изборе са надуваним дефицитима, што је само дјелимично посљедица стимулација из доба пандемије. Британија жели да ограничи потрошњу, а неки њемачки политичари покушавају да поново успоставе горњу границу задуживања, познату као "кочница дуга".
Пошто владе покушавају да буду фискално одговорне, или да барем оставе такав утисак, терет пада на домаћинства. Вјероватно ће се домаћинства суочити са вишим порезима и са вишим финансијским оптерећењима јавних служби.
Компаније су током посљедње деценије долазиле до јефтине готовине, заснивајући своје пословне моделе на претпоставци да ће лако добити јефтин новац. Али, то се сада промијенило.
Проблем је што би слабије компаније, могле бити принуђене да користе тржишта како би се избориле са зидом дуга који долази на наплату.
То значи да ће компаније морати да одустану од нових инвестиција, што ће довести до губитка послова. Такве акције имаће широке импликације на потрошњу, становање и економски раст.
Мале приватне компаније су посебно погођене, јер је вриједност њихових аквизиција ове године пала за 45 одсто, на око 384 милијарде долара.
Централне банке још не показују знаке колебања
Комерцијалне некретнине су сектор који се у великој мјери ослања на позајмљивање огромних сума новца, тако да скок трошкова дуга за њега представља прави отров. То је повећава однос кредита и вриједности, као и ризик од кршења услова дуга. Зајмопримци се сада суочавају са избором: или да улажу више капитала, ако га имају, или да позајмљују новац по скупљим стопама.
Друга опција је продаја некретнина на тржишту које је у паду, стварајући већи притисак на смањење цијена и, заузврат, изазивајући веће проблеме за финансије.
Вриједи напоменути да су кризе на тржишту некретнина заправо клице шире банкарске кризе.
У посљедње вријеме су у паду и обвезнице и акције. То није идеално за пензионе фондове, који имају тенденцију да користе класичну стратегију од 60 одсто акција и 40 одсто обвезница.
И остали пензиони фондови, а не само они у Британији, погођени су вишим стопама. Шведску "Алекту" погодио је локални пад некретнина, а ова фирма је изгубила још 1,8 милијарди долара на неуспелим опкладама америчких зајмодаваца, укључујући "Банку Силицијумске долине".
Ипак, усред трзавица на тржишту, централне банке још не показују знаке колебања. То је зато што је ФЕД био усредсређени на покушаје успоравања економије како би смањио раст инфлације. Али, постоји ризик да се економије превише успоре.
