Један од најбогатијих људи у Босни и Херцеговини – одлика је то која прати Нијаза Скендерагића.
Овај је предузетник у БиХ повезан с неколицином успјешних предузећа као њихов власник, или сувласник чије се име у посљедње вријеме неријетко спомиње у Мостару због обнове рушевина "Развитка" као и ради градње објекта у централној градској зони под називом Парк Центар који се гради на рушевинама виле Нардели.
Скендерагић је у Мостару познат као сувласник друштва "Нивинг" које је инвеститор и за зграду која ниче недалеко од некадашњег Лењиновог шеталишта. Осим тога његово име налази се и у власничким структурама фирме "Монет". Име овог предузетника занимљиво је и утолико што се он у БиХ и перципира као велики антифашиста.
Мада је ријеч о декларисаном љевичару, Скендерагићу чини се ни капитализам није стран па је тако власник фирми "Диоптик Сарајево", "СМЦ Сарајево", "Атако" Мостар и Лакташи гдје се налази на функцији пословног савјетника.
УЗ његово се име веже и фирма "Стартлајн" Сарајево као и "Артилук Пројект" из Дубровника. Прије пар година постао је власник 2,45 посто дионица Босналијека. Свестрани предузетник био је и предсједник Удружења послодаваца Кантона Сарајево.
Медији у БиХ Скендерагића су у више наврата проглашавали једним од најбогатијих људи у тој земљи па се тако писало како његова породица, синови кћери и супруга посједују фирме, десетине станова у Сарајеву као и некретнине у Турској. Спомињане су такође и двије грађевинске локације за изградњу апартмана на Бјелашици као и мноштво земље у Вогошћи.
Дио медија у БиХ писао је и како је 1.250.000 евра из Привредне банке овај предузетник уложио на зетову фирму у Хрватској. Црвени тајкун, епитет је којег су поједини медији у БиХ прилијепити Скендерагићу који је својевремено био близак оснивачу СДП-а Нијазу Дураковићу. Тада наводно и јесте почео са стицањем богатства скрасивши се као предсједник СУБНОР-а. У фокус јавности Скендерагић је стигао и након што је покушао присвојити култни сарајевски кафић Белами чији је власник био Србин.
Интригантан пословни узлет
Овај је предузетник према писању медија у БиХ рат провео у полицији, а постојале су и спекулације како се током тих ратних година бавио трговином умјетнинама као и да је имао галерију умјетничких слика коју је депоновао у подрумима велике конференцијске трговине у центру Сарајева. Колико има истине у тим спекулацијама тешко је рећи, али нема двојбе да се Скендерагић најприје бавио увозом жвакаћих гума и кондома, да би потом касније развио бизнис с продајом аутомобила.
У фокусу бх. јавности и ондашњих истражних органа нашао се због тога што је као појединац постао највећи власник дионица у већ споменутом Босналијеку, али никакве истраге нису дотакле овог предузетника који је повезан и са фирмом "Атако" из Мостара у чијој се власничкој структури осим Скендерагића спомињу имућни херцеговачки предузетници Миро и Јозо Муса те Емил Тедески. О Скендерагићу се посебно проговарало у локалним, мостарским медијима након што је са зетом Зејдом Билаловићем преузео компанију "Монет груп".
Према писању мостарских портала Скендерагић је тиме постао сувласник двије најатрактивније локације у граду на Неретви гдје се и због подршке коју овај предузетник ужива од градоначелника Кордића очекује и брза реализација инвестиција. Иначе је име Скендерагићева зета Билаловића спомињано и у хрватском медијском простору гдје га се заједно са пословним партнером Алијом Велагићем представљало као улагача који стоји иза фирме "Сошалнет" из Сарајева. Наведена компанија пружа услуге кол центара, а на попису њихових клијената налазе се , RWE, Vodaphone, O2 & OHG, SAP и Normfest.
Фирма је 2016. ушла на хрватско тржиште, а у Хрватској су основали компанију ProCall у којој је запослено 20-так радника. На тај су се потез одлучили схватајући да ће им у Хрватској бити лакше пословати на европском тржишту. Интересантно је споменути и то да се канцеларија фирме Сошалнет налази у Дубровнику у старој творници дувана. Тамо се баве телефонским комуникацијама и запошљавају 200-тињак радника, пише "Дневно".
